Pre pisanja o računarima i samom nizu da se prisetimo u par redaka… Fibonačijev niz je niz brojeva u kojima je svaki broj zbir dva koja mu prethode. Počevši od 0 i 1, niz izgleda ovako: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, i tako u beskonačnost. Fibonačijev niz se može opisati pomoću matematičke jednačine: Xn+2= Xn+1 + Xn
Arhitektura Velike piramide u Gizi je građena po ovom principu, Mikelanđelo je slikao po principu zlatnog preseka, idealne proporcije, simetrije, vertikale sve je to duhovni vodič do samog Fibonači niza.
Da se opet samo vratimo na Mikelanđela i sliku „Stvaranje Adama“…
Zlatni presek je tu, kodovi su tu, sama matrica je na svom terenu u ovoj slici. Možemo je tumačiti na samo jedan način i to pod uvetima i okolnostima koje nam dozvoljavaju da biramo stranu religijskih opredeljenja koju hoćemo, svi ćemo doći do iste spoznaje. Ova slika nam govori na svim jezicima isto, dok fibonačijev niz ostavlja podsvesni utisak. Fokus ostaje u samom dodiru, a spoj božanskog i ljudskog principa ovekovečen je simetrijom i geometrijom koje takođe ne mogu bez „zlatnog niza“.
Fibonači i kvantni računari
Fizičari su snimili sekvencu laserskih impulsa koja oponaša Fibonačijev niz na kvantnom računaru i na kraju stvorili novu fazu materije u tom procesu.
Oni sugerišu da je novootkrivena faza materije posebno robusna u očuvanju informacija. Ovakva „materija“ daje više od metoda koje se trenutno koriste. To je potencijalno ogroman proboj koji bi mogao omogućiti kvantnim računarima da budu daleko pouzdaniji, pošto je sa trenutnom tehnologijom, držanje kubita u njihovim kvantnim stanjima nesiguran zadatak.
Kubiti
U oblasti kvantnog računarstva, jedinica ili nula se ne čuvaju kao običan bit, već kao kubit. Ono što razlikuje kubit je to što može biti jedan ili nula u isto vreme. Ovo potencijalno omogućava kvantnim računarima da prođu kroz daleko naprednije proračune za koje je klasičnim računarima potrebno više vremena i same energije.
Kvantni računari još uvek moraju da pređu dug put pre nego što pouzdano ostvare tu vrstu brzine ili da budu praktični u svakodnevnoj upotrebi. Kao prvo, kubitima je potrebno izuzetno kontrolisano okruženje/ apsolutna 0, u kome bi mala perturbacija, poput male promene temperature, mogla da dovede do toga da kubiti izgube svoja kvantna stanja – i svoje informacije.
U eksperimentu, regularni kubit na svakom kraju niza od deset atoma zadržao je svoje kvantno stanje 1,5 sekunde. Ali kada su udarili te atome impulsom laserske svetlosti u skladu sa Fibonačijevim brojevima – nizom brojeva gde je svaki broj zbir dva prethodna – kubiti su trajali neverovatnih 5,5 sekundi.
A prema fizičarima, razlog koji se javlja ima veze sa samim vremenom.
„Ono što smo shvatili je da korišćenjem kvaziperiodičnih sekvenci zasnovanih na Fibonačijevom obrascu, sistem se može ponašati kao da postoje dva različita pravca vremena“, rekao je glavni autor studije Filip Dumistresku…
Pravac vremena
Ali zašto Fibonačijevi brojevi? U suštini, kada pucate laserskim impulsima prateći Fibonačijeve brojeve, oni deluju kao neka vrsta kvazikristala,… Sa ovom kvaziperiodičnom sekvencom, postoji komplikovana evolucija koja poništava sve greške.
Ono što je interesantno jeste da izvučemo reči: DVA RAZLIČITA PRAVCA VREMENA. Možda se u ovome krije tajna svih tajni, vremensko/prostorna dimenzija je iluzorno perceptivna pojava. Vreme kao pojam imamo samo kao metaforu, inače je večito sadašnji trenutak. Stvaranje i ekspanzija svemira se dešava u dvostrukom „vremenu“ i pravcu, centripetalna i centrifugalna sila. I kao i kubiti stanje svih stanja je apsolutna nula. Kada dođemo do nultog stanja krećemo u ekspanziju ponovo. Fibonačijev niz kao gradivni element može doneti dva principa u dva vremensko različita pravca. Nalazimo se u „vremenima“ kada ili stvaramo ili rušimo ovaj poznati perceptivni svet. Problem je jedino u totalnoj razdvojenosti nauke i duhovnosti, tako da imamo totalnu nemogućnost spoznaje gde nas moderno saznanje vodi, zato što je nedovoljno upućeno u duhovnu logiku samih prirodnih kodova.
