Enigmatski slavna „muza“, koja ne pripada možda ni jednom vremenu. Ona je bila šumska nimfa, inspiracija, boginja, ledena kraljica,… Možemo nabrajati tako i doći do vanvremenskog pojma njenog značenja.
Njeno ime je KAISA, i svima je poznata kao „muza šaha“.
Ne zna se tačno kada je šah pronađen, ali se zna da ga Heleni nisu igrali, što znači da nisu mogli ni da izmisle zaštitnicu šaha. Tako da Kaisa priirpada nekom drugom kreativnom umu određene epohe.
Kaisa je plod mašte renesansnog pesnika, čije je ime Marko Đirolamo Vida ili HIJERONIMUS VIDA ako više volite latinski.
Engleski filolog i orijentalista Vilijam Džouns je 1763. iskoristio i razradio taj motiv, te je u čast šaha na latinskom napisao pesmu „Kaisa“.
Pesma je spoj ljubavi, pronicljivosti i domišljatosti. Dokle smo spremni da idemo da nas neko primeti? Bog MARS je ludo zaljubljen u gorsku nimfu Kaisu, ali ona uporno odbija njegovo udvaranje. Kaisa je bila neukrotivnog duha i malko ledene naravi kada je ljubav u pitanju.
Ne bi li je osvojio, zamolio je boga sporta Eurfona da osmisli igru kojom će moći da pridobije ledeno srce lepe nimfe. Tako je po Džounsu nastala sportska igra dovoljno moćna da zadivi Kaisu – šah.
Šah je spoj filozofije, britkosti uma i refleksa spretnosti. Ili da kažemo da je dovoljno temeljan da jedan britki um zaokupi do te mere da ga u mir preobrazi. Na ovaj način je Kaisa smogla snage da prizna da je zadivljena.
Sredinom XIX veka se u šahovskim krugovima čulo za ovu pesmu, na taj način je Kaisa postala zaštitnica šaha, muza, a ponekad se spominje i kao boginja.