Integrisana teorija informacija, zvuči li nekako PSEUDO? Da li je ova teorija zaista sa strane naučnog aspekta lažna? Ili možda imamo drugi deo medalje gde oni koji se zalažu da ospore ovu nauku ospore i sam koncept svesti? U 21. veku nemamo ideju, a ni predstavu kako razumemo, kako shvatamo i odakle nam dolaze informacije. Svaka nauka ima koncepte, postavke teorija i predpostavke… U zadnjih dvadeset godina svaka nučna pretpostavka je bila delimično tačna i zasnovana prvo i osnovno kao predpostavka. Kako je nečija teorija usvojena, e o tome nećemo…
Integrisana teorija informacija – koja se često naziva IIT – je veoma ambiciozna teorija svesti koju je predložio neuronaučnik Đulio Tononi. Ova teorija ima za cilj da pruži matematički precizne informacije – i da nam uvid u mozak – tj šta se dešava sa svesti u samom mozgu.
Teorija se vrti oko matematičke mere integracije informacija. Osnovna ideja je da sistem postaje svestan tačno u trenutku kada u sistemu kao celini ima više Ф nego u bilo kom njegovom delu.
Integrisana teorija informacija
Prema ovoj teoriji, informacije u mozgu postaju svesne kada se nalaze u „globalnom prostoru“, što znači da su dostupne da ih koriste mnogi i različiti sistemi u celom mozgu – perceptivna područja, dugoročna memorija i kontrola– za širok spektar zadataka. Nasuprot tome, ako su određene informacije dostupne samo jednom sistemu u mozgu za obavljanje veoma specifičnog zadatka, kao što je regulisanje disanja, tada ta informacija nije svesna.
IIT počinje sa pet „aksioma“, za koje njegovi zagovornici tvrde da svako od nas može znati kroz pažnju na sopstveno svesno iskustvo. To uključuje da je svesno iskustvo ujedinjeno – da ne doživljavamo, recimo, boje i oblike odvojeno, već kao aspekte jednog, neprekinutog iskustva.
Teorija zatim prevodi ove aksiome u pet odgovarajućih „postulata“ – svojstava za koja tvrdi da su potrebna da bi fizički sistemi otelovili svest. Na primer, IIT objašnjava jedinstvo našeg svesnog iskustva u smislu integracije fizičkog sistema.
Izvan naučne discipline
Problem je u tome što svest nije samo naučno pitanje. Zadatak nauke je da objasni javno vidljive pojave. Ali svest nije javno vidljiv fenomen: ne možete pogledati u nečiji mozak i videti njihova osećanja i iskustva. Naravno, nauka postavlja teorije o neuočljivim pojavama, kao što su fundamentalne čestice, ali to radi samo da bi objasnila šta se može posmatrati. U jedinstvenom slučaju svesti, fenomen koji pokušavamo da objasnimo nije javno vidljiv.
Umesto toga, o svesti se zna privatno, kroz neposrednu svest koju svako od nas ima o sopstvenim osećanjima i iskustvu. Loša strana ovoga je što je veoma teško eksperimentalno pokazati koja je teorija svesti tačna. Dobra strana je što, za razliku od drugih naučnih fenomena, imamo direktan pristup fenomenu, a naš direktan pristup može pružiti uvid u njegovu prirodu.
IIT nije savršen, bilo u svom naučnom ili filozofskom aspektu. Ali to je pionirsko u prihvatanju potrebe da nauka i filozofija rade ruku pod ruku na razbijanju misterije svesti.
Ako posmatramo svest kao celinu onda moramo uzeti i duhovni deo svesti, razvoj svesti je itekako povezan sa stepenom razvoja svesti jedinke koja svest poseduje. Epigenetika bi to podvela pod VIŠE i NIŽE genetske razvitke koje dobijamo još pre rođenja, tako da smo mi uslovno rečeno ograničeni tj neki od nas su ograničeni pre samog rođenja. Svest ne može biti matematička formula zato što ekspandira u prostorima koji do sada nisu sagledani kao poseban oblik.
Irena Marinković
Matematika i formalni alati
Moramo da razdvojimo suštinsku matematiku teorije od pomoćnih formalnih alata koji se koriste u savremenoj definiciji.
Svest nije uzročno posledična veza i nuspojava. Svest je sveobuhvatno stanje koje ima svoju frekvenciju. Na toj razini prihvata sve slike iz iste frekvеncije u svoju percepciju. Moramo shvatiti da svest nije podjednako raspodeljenja, stanje svesti takođe, a i sam stepen razvoja. Ljudi imaju svoju istinu, svoj ugao i svoje preceptivne mogućnosti. Ljudi ne mogu nešto sagledati ako to nemaju u svom prediskustvu. Na osnovu čega onda pravimo teoriju svesti, ova teorija može da samo da globalni sažetak kao 50% primenljiva na većinu, međutim dalje od toga neće ići. Svesnost ne zavisi od unapred programirane jedinke, koja je već pre rođenja programirana i predodređena da nosi VIŠI ili NIŽI stepen genetike predaka. Tako da KADA BI PRIČALI O TEORIJI SVESTI TREBALI BI DA UZMEMO SVE FAKTORE U OBZIR. Ili da jednostavno podelimo ljude na STEPENE koji daju uvid u stepen razvijenosti.
Irena Marinković
