Kvantno računarstvo postaje trka, prestiž i arhitektonski/tehnološki „Mogul“… KCaaS omogućava korisniku da obradi podatak kubitom za neverovatno kratko vreme. Kubiti pomognuti fizikom koju mi danas poznajemo rešavaju probleme koji su običnim računarima nedostupni. I dok mi samo čitamo o kvantnim računarskim uspesima, već više od dve decenije radi se na bioračunarima.
Biokompjuter nakon kvantnog računara
Šta bi rekli ako bi današnja moderna nauka kazala da više ne odobrava tezu evolucije? Mi više nećemo čekati u redu da evoluiramo, zato što to više nije u modi. Na redu je REVOLUCIJA!!! Zašto bi mi posmatrali računar koji je zasnovan na silikonu, kada možemo da pričamo o računaru koji se temelji na ljudskoj DNK.
Evolucija REVOLUCIJE
Dokle smo stigli kao naučna sorta? Pa pronašli smo veštački DNK. E sada taj veštački DNK možemo koristiti kao bazu za skladištenje podataka i naravno za izvođenje raznih računarskih operacija.
Dezoksiribonukleinska kiselina je nešto što možemo da nazovemo genetički priručnik. DNK je odgovorna za funkcionisanje svih živih organizama. Ovaj lanac je skladište za sve genetičke informacije, geni su organski podaci. Mi smo otišli korak dalje i sada na DNK lancu mesto organskih podataka skladištimo neorganske podatke.
Naučnici su izgradili spiralu DNK koja je zasnovana na nebiološkim komponentama, dok se ponaša kao biološka. Ona forima molekul u smeru kazaljke na satu i daje neverovatnu mogućnost slakištenja podataka. Zbog velike stabilnosti ovde se otvara mogućnost za proizvodnju biotehnološkog materijala. I sada imamo reč REVOLUCIJA U INDUSTRIJI SKLADIŠTENJA.
Ako znamo koliko se podataka deponuje u svetu u toku jednog dana, biće nam jasno zašto je ovo važna stavka. Mogućnost skladištenja u DNK lancu je neverovatna. Na nekih 0,5 kg DNK može da sadrži više podataka od svih savremenih HDD-ova koji su sada u upotrebi.
Hajde da zamislimo DNK kao softver, a enzime kao hardver – neverovatno, zar ne?
I dok mi rešavamo neke dnvene problematike, svet ne staje. Svet kreće da se gradi na jednom potpuno novom nivou. Ne uzimajući u obzir bilo kakvu etičnost, već uzimajući samo ISPLATIVOST KAO PARAMETAR. Kada bi zaista krenuli da koristimo ovako nešto mi bi imali kako oni kažu ekonomski, mediciniski i industrijski procvat. E sada hajdemo dalje.
Setimo se DEEPFAKE-a... Da li njega kontrolišemo? Da li uopšte umemo da raspoznamo šta je istina, a šta ne kada nam neko pokaže snimak? Većina zemalja nije razvijeno, i one su prve na udaru. Tehologija tih zemalja suočava se i suočavaće se sa ozbiljnom problematikom.
Ako na primer uzmemo teritoriju Srbije koja još uvek kuburi sa nepismenim stanovništvom i regularnim bitnim računarima… Šta mislite koliko smo udaljeni od svega ovoga? Naravno da je dobro da smo udaljeni, ali nije dobro NISMO OBAVEŠTENI…
DNK lanac za skladištenje nebioloških podataka ne mora biti samo u nekom podrumu, može biti i pokretan- Zar ne?
A šta ćemo sa neetičkim hakovanjem? A sa etičkim?
Etika
Šta god neko mislio o biokompjuterima, ipak postoji jedna stvar koju uvek treba uzeti u obzir – etiku. DNK računarstvo postavlja mnoga pitanja. Da li sisteme zasnovane na DNK treba da tretiramo kao živa bića? Koliko smo mi zapravo spremni da se nadogradimo kao čovečanstvo na ovakav način? Nama je lako da pronalazimo rešenja koja su dobra? Ali ima li ih ko koristiti?
I da li neko primećuje- Da nema Božije reči u bilo kakvom delu savremene nauke? Da li smo spremni da trampimo BOGA za INTUSTRISJKU REVOLUCIJU?
Duhovnost nije religija, nije čak ni sama vera. Duhovnost je čestica koja sve prožima. Davno beše kada smo odvojili svaku komponentu i zanemarili duh, a oteli dah. Zbog ubrzanog osavremenjavanja tehnoloških sistema, koji čak više nisu ni samo materijalni dobijamo STATUS ULJEZA. Mi smo jedini misleći stvor na ovoj planeti i NAŠ UGLED JE TOLIKO NISKO PAO da smo spremni da budemo NEBIOLOŠKA KOMPONENTA…