Svest i teorija na drugi način… Ako bi Vas pitali šta je svest, kako bi odgovorili? Da li bi dali ispravnu definiciju- Svesti. Imamo li mi pravu definiciju svesti ili sve uzimamo zdravo za gotovo. Dakle svest… Svest nastaje usled gravitacione nestabilnosti u fundamentalnoj strukturi prostor-vremena i tada dolazi do urušavanja kvantnih talasa.
Svest i kvantna svest
Mogu li kvantni efekti u mozgu objasniti svesnost?
Da li je svest uopšte objašnjiva na ovaj način? Ima li svest svog „lidera“ van moždanih funkcija? Ako pogledamo sa strane rekli bi da svest trenutno ne poseduje više od polovine ljudi. Šta je to svest, nosi li ona sa sobom određenu dozu odgovorinosti?
Da li postoji titular prava? Da li postoji titula nosioca svesti? Lučonoša, možda?
Svest i teorija
Nova istraživanja otkrivaju nagoveštaje kvantnih stanja u sićušnim proteinima zvanim mikrotubule unutar moždanih ćelija. Ako ovo istraživanje da makar i male rezultate dolazimo do zaklučka da kvantna svest dolazi iz hladnoće.
Možda je ovo kontraverzna ideja. Kako se mi uopšte ponašamo na plus 40 stepeni? Kako se ponašamo kada je kišno vreme? Setimo se procenata samoubistava u delovima i regijama koje od vremena nude više od 70% magle i kiše. Hmmmm, ipak ovo sve ima logike i nesvesno nam dolazi da svesno rezonujemo.
Ako sve ovo uzmemo kao validnu informaciju, onda dolazimo do toga da kvantni fenomeni ipak mogu da pomognu u objašnjavanju ljudske svesti.
Dok ovo pišem setila sam se Rusije, rusa i kupanja po hladnom vremenu. Isto tako postoji i izvesna krioterapija. Međutim nismo ovde zbog toga, mi sada želimo samo da proniknemo u suštinu. Suština je uvek jasna, koncizna i daje određen prostor za širenje.
Orch OR
Orkestrirana teorija objektivne redukcije (Orch OR), koju su 1990 -ih prvobitno predložili fizičar Roger Penrose i anesteziolog Stuart Hameroff, nastoji da premosti jaz između fizičke materije i osećajnog iskustva. Ideja je da svest nastaje kada gravitacione nestabilnosti u fundamentalnoj strukturi prostor-vremena uruše kvantne talasne funkcije u sićušnim proteinima zvanim mikrotubule, koji se nalaze unutar neurona.
To su divne vesti, ali ako udruživanje kvantne mehanike, gravitacije i svesti u jednom zamahu zvuči previše dobro da bi bilo istinito, moglo bi biti. Međutim na trenutak pre no što pomenemo kritičare ove teorije, setimo se NULTOG STANJA SVESTI. Ili krenimo od možda svima dobro poznatih vežbi iz borilačkih veština. Borilačke veštine zagovaraju stanje FOKUSA, nije bitna veština koliko je bitno stanje u trenutnom izvođenju dela pokreta date veštine. Nije li ovo sukobljavanje sa gravitacijom i izopštavanje svesti iz prostor-vremena na „nulti“ nivo.
Kritičari Orch OR -a tvrde da bi se svaka kvantna koherentnost unutar mikrotubula raspala u toplom i bučnom okruženju sive materije mnogo pre nego što bi mogla imati bilo kakav uticaj na rad neurona.
Da li bi se raspala? Možda bi se i raspala da je sve svedeno na materijani nivo mozga, ovako siva materija može da se posmatra kao „običan“ provodnik. Po svemu sudeći moramo se vratiti na početak i upitati se: Šta je to kosmička vertikala? Ako dođemo do spoznaje čitajući možda Njegoša ili proučavajući Teslu,… Shvatićemo da određena stanja svesti nisu isključivo vezana za dešavanja unutar sive mase. Neka stanja su povezana sa određenim pojavama. Možda efekat leptira… Svakako ne možemo suditi ni po jednoj ni po drugoj strani dok ne uvidimo elementarnu suštinu. Elementarna suština se nije sakrila, ona se nalazi između nauke i duhovnog ili bolje rečeno u njihovoj simbiozi.
Svest i teorija
Ipak, u jednom eksperimentu prošle godine, koji je još uvek neobjavljen, Jack Tuszinski sa Univerziteta Alberta u Kanadi i Aristide Dogariu sa Univerziteta u Centralnoj Floridi otkrili su da se svetlost koja sija na mikrotubulama vrlo sporo ponovo emituje tokom nekoliko minuta-što je obeležje kvantnih dešavanja. „Ovo je ludo“, kaže Tuszinski, koji je krenuo u izgradnju teoretskog modela mikrotubula da opiše ono što vidi.
Da dodamo samo ovo: Na početku beše svest…