Relativitet i zakon trojke

Da li pamtimo sebe od juče? Da li smo dobro upatmili sebe dok smo se hvatali za nogar od stola učeći da hodamo? Imamo li istu količinu energije prema svakom prijatelju, poznaniku ili kolegi? Da li je naša ličnost podjednako „privržena“ svim našim poznanicima, rođacima ili prijateljima?

Mi ne pamtimo sebe od juče, mi nismo svesni sebe od početka našeg postojanja. Naša energija nije ista prema svim ljudima. Naša ličnost koliko to god zvučalo strašno ili nadmeno, jeste isključiva. Zapitajte sebe kako reagujete prema različitim ljudima i shvatićete da VI NISTE ISTI.

Relativitet i zakon trojke

Prema zakonu trojke: NAŠA LIČNOST JE AKTIVNA SILA, SUŠTINA JE NAŠA PASIVNA SILA, DOK JE ŽIVOT NEUTRALNA SILA.

Ovaj zakon trojke opisuje više od 95% ljudi na ovoj planeti. Sa ovakvim zakonom se ljudi rađaju, žive i umiru. Da li ovaj zakon jeste baš takav? NIJE!!!

Zakon trojke treba biti drugačiji.

LIČNOST TREBA BITI PASIVNA SILA, SUŠTINA TREBA BITI AKTIVNA SILA, DOK ŽIVOT TREBA BITI NEUTRALNA SILA KOJA ZAVISI I DAJE ISKLJUČIVO ONO ŠTO MI DAJEMO KROZ NAŠ SUŠTINSKI DEO NABOJA.

Relativitet i zakon trojke nije ništa drugo no naše kreiranje van prostora i vremena, koje daje rezultate u prostoru i vremenu. Kako?

Mi smo svesni ili nesvesni graditelji svega.

Programska šema i nesvesno delovanje

Ljudi su navikli da se rukovode većinom. Već tokom prvih koraka, nesvesno dozvoljavaju da im ličnost nadigra suštinu. Kada ličnost preuzme kormilo, život kreće da bude stereotipan i većinski.

Naša ličnost je sklop raznih programa, od većine tih usvojenih programa, ne vidimo se mi. Mi nismo naša ličnost. Ličnost je definicija za masku, usvojena dobra ili loša znanja, identifikacija sa masom, potraga za zadovoljenjem onog dela ega koji traži loše nadmetanje.

U uglu nas, čuči naša suština. Ako ne prepoznamo našu suštinu, celi život nećemo naći svrhu.

Šta je naša svrha?

Ako svrhu stavimo u aktivu shvatićemo da je bolji i ispunjeniji život moguć. Naša ličnost se treba postaviti u ulogu pasivnog igrača, naša suština treba biti kormilar, a životni produkti će tada biti u saglasju onoga što naš čini bićem. Na ovaj način naša svrha, sreća i kvalitet samog života biće podignuti na viši stupanj.

Život je neutralana sila pošto je život produkt naših odluka, činjenja i akcija. Ako kroz život prolazimo sa aktivnom ulogom ličnosti, mi nećemo postići apsolutno ništa. Ličnost nema moć da prodre u najdublje delove nas i da nas vodi. Aktivnu ulogu bi trebala preuzeti naša suština. Naša suština je zapravo ono što nas čini ovakvima kakvi jesmo. Mi nismo kreativni, autentični, talentovani zbog i radi naše ličnosti. Naši darovi su usko povezani sa našom suštinom.

Kako bi ispunili svoju svrhu na ovom svetu, dati su nam razni alati. Ti alati nam se kroz vertikalu spuštaju i mi ih prihvatamo tek onda kada prihvatimo našu suštinu. Naša suština ne može biti prihvaćena, sve dok je mi ne stavimo u aktivnu fazu.

Kreiranje realnosti

Čovek ne može da stvori nešto dok nema prediskustvenu sliku o tome što hoće da stvori. Ako čovek kreira iz svoje ličnosti, onda će uvek iznova i iznova da kreira samo ono što je u temeljima njegove ličnosti. Ličnost nije puna forma, ličnost ima puno mana i ličnost je puna ali prepuna ograničenja.

Čovek treba stvarati iz svoje suštine. Naša suština je uvek prikopčana sa višim centrima. Viši centri nam uvek mogu pomoći oko stvaranja prediskustvenih slika. To se zovu ideje, ideje su te koje se realizuju. Naša ličnost ne može dobiti ideju, ličnost nije nepresušni izvor kreacije. Jedino suština može dospeti do neslućenih visina i doneti nam ono za čim tragamo.

Život nije laboratorija. Život nije mutacija, nije ni hemijska reakcija, život je više od toga. Međutim većina nas prihvata svoju ličnost i trudi se da nikada ne spozna svoju suštinu. Na ovaj način većina ljudi živi kao proces i kao forma hemijske reakcije. Sve što ima svrhu stavljeno je u drugi plan. Svrha je teško breme, za nekog ko želi da upotpuni život samo na dnevno/tehničkom nivou.

Ako bi smo dozvolili sebi da upoznamo sebe, shvatili bi da realnost nije onakva kakva nam se čini dok je posmatramo iz perspektive ličnosti. U zakonu trojke činioci mogu menjati mesta, i u tom trenutku REALNOST JE RELATIVNO PROMENJIVE KATEGORIJE. Život je tada neutralna sila koja se kroz suštinu elektriše i daje neviđeno dobre slike realnosti, nepoznajući granice i uvećavajući suštinske potencijale.