U bilo kakvoj borbi mi ili vi morate uzeti odbranbeni stav. Šta je stav no pokret i mimika tela. Matematika kaže ovako 1/3 tela se uvek oduzima od gore i od dole. Prva trećina je glava do grudi tj do prva tri rebra- ovo je predeo koji se ako se cilja u metu ili jeste totalna egzekucija ili privremeno oduzimanje sposobnosti ako se puca sa strane na primer u ramena. Druga trećina se odnosi na noge od stopala do kolena. Ako se puca u stopala znači privremeno onesposobljavanje, ako se puca u kolena znači razneti meniskus i doživotno udaljiti sa terena. Ali ovo nisu borilačke veštine ovo je oružan sukob. Međutim na isti način radi i udarac. Sa tim da udarac u glavu korenom ruke može ozbiljno da ugrozi čoveka- stvarajući aneurizmu, amneziju ili poremećaj bilo kog centra u mozgu.
Stav je jednak odrazu slabosti
Ako imamo na primer desnorukog borca, on se oslanja na levu nogu kako bi pokrenuo udarac, usmerio pištolj ili zamahnuo nekim predmetom. Dovoljne su tri sekunde da osvestimo u kom smeru će udarac ili nišan ići. Pokret nogu tj pokretanje noge unazad govori nam koja je njegova jača tj slabija strana. Ako vidimo da je povukao levu nogu na unazad onda pratimo desno rame i zglob. Po pokretu ramena i zgloba mi možemo da ocenimo gde će udariti ili možemo da reagujemo pre udarca.
Ako je dešnjak i povukao je levu nogu, onda imamo celu levu stranu na raspolaganju. Kako reagujemo? Proporcija ljudskog tela je jako čudna i govori više no što mi mislimo.
Ako naš borac tj naš protivnik ima orkuglu glavu i malo je više no elegantno popunjen to znači da mu je slaba strana jetra. Zašto jetra? Zato što je puna masti, ako udarimo u jetru svi toksini se rasprše po telu i kreće podizanje pritiska u telu i zujanje u ušima. Da ne govorimo o tome da rad žuči tada kreće, pankreas kreće da proizvodi adrenalin da stabilizuje nalet toksina i traži prerađen šećer. Dovoljno je desetak sekundi od udarca da prođe i onda imate protivnika kome je oduzeto i više od pedeset posto energije. Kako udarate u jetru? Nogom vrhom, potkolenicom iz ugla ili korenom ruke sa faznim okretanjem kao kod oduzimanja sposobnosti udarca u solarni plexus.
Ako naš protivnik ima kockastu glavu tj malo je više košćat onda se udara u slezinu, podrebarni luk kako bi se vazduh istiao ili jednostavno biramo butinu koja ima problem sa cirkulacijom. Kod mršavih protivnika je problem što su mršavi iako su opremljeni mišićima mi imamo kost, mišić i kožu. Što znači da krv mora da dođe u mišić proilikom udarca i stvori miofibrin. Pošto miofibrin ulazi u mišić, a protivnik je košćat tj mršav znači da ima problem sa vitaminima i mineralima. Najčešće u ovo vreme jako žilav protivnik od mišićne mase ima samo bogat asortiman veštačkih proteina u sebi i nakon udarca kreću kontrakcije mišića.
Ako naš protivnik ima izduženo lice sa izrazitim crtama lica onda imate protivnika koji zna šta radi i ovakvim protivnicima se ulazi prvo u njihovo polje. Po odrazima i pokretima ramena vidite gde udara i koja je strana jača. Kada je povukao nogu shvatate da je to strana koja služi za potporu, a da udara suprotnom stranom. Pošto imate sve te parametre u glavi udarate u deo prevoja noge slabije strane ili zadajete udarac u solarni pleksus. Naravno uvek postoji odbrana udarca iznad ključne kosti iz strane koja je slabija prema strani koja je jača ali to se koristi jedino ako je protivnik ili niži od vas ili vaše visine. Morate uzeti parametre matematičke proporcije kada skenirate čoveka i njegove slabosti.
Šta kaže rikošet?
Ako oduzemo prvu trećinu tela od glave ka prva tri rebra i drugu trećinu tela od nožnih prstiju do meniskusa ostaju nam butine i stomak. Butine su poznate po venama i jako brzoj cirkulaciji, pa nije ni čudo da transport metka iz šuplje vene u butini završi kod srca. Isto tako najčešći udarci od strane vatrenih predmeta završe baš u butinama, stomaku ili karličnom delu. Ovi delovi trebaju bitii najčuvaniji delovi tela, pošto ljudi ovde ne stradaju od metka već od rikošeta i sagorevanja manjih baznih kapilara ili vena koji obezbeđuju dotok krvi na ranjeno područije.
Šta kaže borilačka veština?
Kada sam proučavala rad i delo Aleksandra Lamrosa i gledala strukture ozbiljno patogenih likova tj nacrt ličnosti prema profilisanju shvatila sam da je zapravo pravi profajler bio Gurđijev. Tako da borilačka veština jeste zapravo čitanje protivnika u trenutku pre borbe ili u trenutku predaha, prestrojavanja ili njegovog dolaska na teren.
Ono što je zanimljivo jeste da pod matematičkim proračunom dimenzije vašeg protivnika igraju bitnu ulogu/ mislim da je na ovome radio i Brus Li.
Kako da težina vašeg protivnika bude vaša snaga? Tako što matematičkim učitavanjem shvatite da je njegova težina proporcionalna njegovoj visini slabosti strane koja se povlači kako bi izvršio udarac sa jačom stranom njegovog tela. U tom trenutku dok se prati gde će protivnik udariti vi imate na raspolaganju samo pola njegove težine pošto je celokupni status tela preneo jačinu na jaču polovinu tela koja treba da izvrši udarac. Tako da u tim trenucima ta slobodna strana jeste slabija za pedeset posto bez bilo kakvog udarca. Udarac u zonu na primer slezine ide vašom nogom ili rukom iz polučučnja i to zakošenim udarcem iz torzionog dela trideset stepeni. Vaša noga ili ruka u trenutku udarca jeste na šesdeset stepeni iz poluokreta i vi ste u tom trenutku udarili sa sto dvadeset posto vaše snage. Ovo je i Tibetanskim sveštenicima razvijena strana očitavanja protivnika i Samurajima. Naravno Samuraji su istu vrstu očitavanja protivnika koristili i za napade katanom.
Naravno pre svake borbe jedno shvatite: VAŠ UM JE FLUIDAN!!! Svaki vaš senzor otvara čula na koja se oslanjate. Predviđanje udaraca je unapred skovano kao kod vuka koji predviđa plen na 24 sata ili orla koji predviđa plen na 48 sati. Vi već imate učitane sve forme ljudi koji mogu da vas udare i onda samo reagujete. Pošto prema statistici ima tri tipova ličnosti koje ulaze u sukob- ZNAČI SVE VREME ZA VAS RADI MATEMATIKA!