Rat je narušena socijalna strukutura. Ne postoji rat koji ne narušava liniju postojeće veze, bilo u dobrom bilo u lošem smislu. Da li je ratu potrebna propaganda? Najveća reklama pred početak rata su lobisti, loši istorijski tumači ili takozvani Diplomatski Konzuli i uplašeni narod. Ono što je posleratna reklama je verovali ili ne- HRANA tj KULINARSKI SPECIJALITET.
CEZAR SALATA
U vreme kada je Cezar stasavao za pravog Božijeg Diplomatu i kada mu je bilo jasno da se narod treba izvesti iz bede nastala je- Cezar Salata. Prvenstveno salata je trebala da kod ljudi proizvede lučenje kiseline u želucu i sintetiše sve vitamine iz salate. Najvažniji sastojak u salati je bio preliv koji je sadržao omega masnu kiselinu koja je zapravo dozvoljavala sintezu proteina. Međutim interesantna stvar je slanina prepečena skoro u originalnoj Cezar Salati. Šta to znači? Znači da su tadašnji sunarodnici Cezara mučili muku sa sintezom ugljenih hidrata i samog ugljenika. Ako se klin klinom izbija onda je prepečena slanina sa oskudnom količinom masnoće davala ljudima ono što je potrebno.
Italijanska Margarita ili Pica
Italijanski narod je od OSKUDACIJE napravio kolektivni globalistički brend PICA. Ono što je interesantno jeste da posle rata MARGARITA kao jedan odeljak pica varijable kreće da bude najpopularnija. Zašto? Zato što je na Margariti u orginalnom sastavu išao ispasiran paradajz pun likopena, znači rečava problem sa krvi i upalu. Onda je išla mlada tek „obrana“ mocarela koja je rešavala problem sa sintezom mišićne kiseline i grčevima. Isto tako išlo je maslinovo ulje koje rešava problem sa omega masnom kiselinom. I naravno nezaobilazan bosiljak ili bazilikum koji je rešava problem sa bazom tj želucem. Nakon rata ljudi su bili toliko izgladneli da hlorna kiselina u želucu nije mogla da uradi svoje i probije „spečene“ krvne sudove i dopremi sve neophodne, vitalno važne elemente do svih ćelija u organizmu. Na ovaj način su oni to rešavali.
U prilog ove tvrdnje imamo i dan danas raspomamljenu pojavu na globalnom nivou za testeninom. Tada u to vreme kolektivno italijani su kuvali testo. Zašto? Zato što originalno testo nisu mogli da svare u velikoj količini. Svi ti sosevi za testeninu od pesto sosa do sosa sa nadevom čvrstog sira jesu zapravo mala količina nadeva originalne Margarita pice. Baš upravo iz tih razloga pica podloga jeste tanka kako bi tadašnji izgladneo narod mogao da podnese varenje testa koje daruje ugljeni hidrat i proteinsku osnovu nadeva i na taj način snabde telo svim neophodnim vitaminima i mineralima.
NE ZABORAVIMO SO KRUPNO SITNJENU POŠTO JE SO JEDINI TADA ITALIJANIMA ČISTIO I OSVEŽAVAO KRVNU PLAZMU!
SRPSKA PROJA
Našeg Srpskog vojnika odgajio je kačamak, voda i proja. SRPSKO NACIONALNO JELO PORED AJVARA JE PROJA. Da je naš vojnik jeo picu u vreme rata do fronta ne bi ni stigao. Zašto? Srbski gen ima strukturu kanalisanja i deponovanja tj kanistrovanja svih neophodnih kiselina. Međutim problem je kada se Srbin navikne na glad i krene da se prejeda. Kada se prejeda Srbin ide u ekstrem i time zakrčava krvne sudove. Iako smo i tada eskremno razgibani, mobilni i ne preterano gojazni mi pod naletom ugljenih hidrata ne možemo da osećamo ni individualno, a ni kolektivno. Ono što prečišćava creva, krvne sudove i mišiće jeste projino i kukuruzno brašno. Interesantno je da manje od 25% ovog brašna bude deponovano u telo, više od jedne trećine se zapravo izbaci iz tela… Ali šta to telu uradi? Telo se očisti i dekontaminira od svog viška masnoće takozvanog holesterola. Nakon sedam dana jela proje ili kačamaka krv kreće normalno da struji, a srčani ritam je podešen u normalnu rezonancu pulsatornog stanja same svesti jedinke.
Nas je odgajila proja, ne zato što smo bili siromašni(to ostavljamo po strani to je koletivni zbir) VEĆ ZATO ŠTO JE TO BIO JEDINI NAČIN DA OSPOSOBIMO SVE KISELINE U TELU!!!
TITOVA DOBOŠ TORTA
Tito je voleo orahe. Kada kažem Tito mislim na onu prvu pojavu, koja zna šta radi, šta misli i zašto ga ima pa nema. Tito je poput italijana znao šta znači omega masna kiselina. Naravno u to vreme neprerađen šećer je dostizao svoj vrhunac u industrijskoj proizvodnji. ŠEĆER ZNAČI VRENJE, AKO IMA VRENJA TREBA DATI TELU ONO ŠTO MU TREBA- TITO JE ZNAO TELU TREBAJU ORASI. Kako svima dati orahe da jedu ako neće? Tako što ćeš popularisati tu hranu tj poslasticu. Interesantno je da je Tito poput Adolfa Hitlera voleo kremaste stvari… Iako znamo da je Tito bio gurman i bio okrugličast, moramo samo da se osvrnemo i na stanje njegove kose, lica i noktiju… I tako ćemo da shvatimo da je on morao da konzumira veće doze kiselina koje je vrenjem u telu sintetisao.
Naravno Adolf je voleo i šlag koji mu je obezbeđivao sirov mlečni protein i mlečnu kiselinu i dovoljnu količinu šećera za vrenje koje mora da se desi kao proces u telu. JA ČESTO ZAMIŠLJAM KAKO JEDEM PUSLICE SA NJIM…
ŠTA MOŽEMO ZAKLJUČITI IZ RATNE PROPAGANDE?
Ono što možemo zaključiti jeste da kroz ishranu ljudi možemo dekodovati stanje nacije umno, telesno i duševno. Po jelu možemo da uradimo dekod zdravlja, pamćenja i kolektivnog svesnog. Nakon svega toga možemo da zaključimo i koliko neka nacija može ili neće da opstane na našem Zemaljskom tlu.