Hajdemo od nekog početka krenuti: Da izbrojimo sedimentne slojeve koji su izazvani fluktacijom plime i oseke. Kada ovo izborjimo možemo da odredimo broj dnevnih sati u predhodnim periodima. Ovo može da da neke približne rezultate, ne možemo sa ovom metodom tvrditi ni da smo 80% u pravu. Međutim možemo koristiti- ciklostratigrafiju.
Ciklostratigrafija je metoda koja ispituje ritmično i sedimentno nanošenje slojeva kako bi se otkrili ciklusi koje je Milutin Milanković koristio i opisao.
Vreme zaustavljeno rezonancom plime
Međutim pre no što se oslonimo na Milankovića da se podsetimo nekih specifikacija:
Jedan solarni dan traje 24 sata. Mesecu kao Zemljinom prirodnom satelitu je potrebno 27 dana da završi jedan krug oko Zemlje(384 399km). Od početka ljudi su pratili Sunce i Mesec i njihove sinodične periode. Ono što je bitno jeste da zvanična nauka ne podnosi izveštaje niti piše o nekim promenama, tako da po zvaničnoj nauci orbitalna mehanika koja upravlja korelaciji Zemlja- Mesec ostaje nepromenjena od kada čovečanstvo zna za sebe.
Znači mi kao ljudski misleći rod orbitalnu mehaniku uzimamo zdravo za gotovo… I ponašamo se prema njoj u stilu- Nemamo pojma, bila je takva i kada smo se stvorili ovde…
Međutim bilo je dana kada je Mesec kružio Zemlji znatno bliže, u tom periodu dan je bio dosta kraći.Kada je Mesec bio bliži Zemlji prosečno dan je trajao oko 19 sati.
Precesija i nagib
E sada se vraćamo na ciklostratigrafiju i Milutina Milankovića.
Prema Milankoviću postoje dva siklusa; PRECESIJA i NAGIB. PRECESIJA i NAGIB povezani su sa Zemljinom osom rotacije u svemiru. Brža rotacija rane Zemlje se može otkriti u kraćim ciklusima precesije i nagiba u prošlosti. E sada kada bi PRECESIJA i NAGIB postale jednake međusobno nastala bi plimina rezonanca. Plimina rezinanca bi onda dovela do toga da dan na Zemlji traje isto jedan duži period.
Precesija i Nagib su zaista i našli istu matematičku vrednost i dan je bio neko duže vreme isti tj imao je isti broj sati. Međutim sada imamo drugačiji odnos vremena i sati…
Solarne atmosferske plime guranje naelektrisanih čestica Sunca (solarni vetar) povezano sa zagrevanjem atmosfere tokom dana. Mesec poseduje moć lunarne plime i on takozvanim povlačenjem usporava Zemljinu rotaciju.
Šta imamo danas?
Uzmimo u obzir da danas i ne treba naelektrisanje Sunca samo da bi bili namagentisani kao objekat. Mi dovoljno sami svojim tehnološkim napredkom uzrokujemo naelektrisanje naše atmosfere. Možemo doći i do nekog inženjera i pitati ga o tome šta u njegovom svetu struje znači: KORONA. Ako nađemo odgovor iz sveta ELEKTRONA, STRUJE i PRIRODNOG NABOJA shvatićemo da sve ima veze jedno sa drugim.
Kakve veze to ima sa današnjim osetima?
Kao prvo da utvrdimo- dan je kraći. Znači možemo opet doći do PRECESIJE i NAGIBA. Rotacija Zemlje ne mora biti uslovljena samo prirodnim postulatima, rotacija Zemlje može biti usporena ili ubrzana mehaničkim ili namernim putem. Rezonanca plime utiče na sve tj na celokupno stanje sveta… Zamislite matematičku formulu koja u jednom momentu daje određenu formulnu celinu koja ubrzava vreme. Vreme se ne bi ubrzalo klasično, niti bi se to desilo odjednom. Da bi se desile vidljive promene mehaničke radnje moraju imati svoju učestalost i pratiti talas atmosferskih plima. Dok kada je reč o lunarnim plimama mehanički bi se mogle unaprediti time što se mehanički forsiraju. Na ovaj način Zemlja je ubrzana i vreme teče mnogo, mnogo brže…
Da li neko ima koristi od ubrzanja vremena?
Ako neko poseduje podatak o nekim uzrocima koje nepovoljno utiču na njega ili celokupno čovečanstvo onda bi to imalo smisla. Međutim šta ako ceo proces zapravo jeste iskorišćen za neke mnogo gore stvari… Šta ako nam proces ubrzanja vremena odvlači zagarantovan benefit?
Zamislite ako je pre dan trajao 19 sati, a onda smo mi dočekani na 24 časa, onda bi vreme trebalo da bude sve duže tj da nam sati budu duži i naklonjeniji… Sada se dešava suprotono… Činjenica je da je prosečan čovek već biološki pripremljen da živi duže vreme, što govori sve veća starosna granica… Dok sati sve manje traju, a vreme ubrzava… Znači ako Milankovićev ciklus PRECESIJU prevedemo bukvalno dobijamo reči IĆI NAPRED… Kome NE ODGOVARA da mi NAPRED I STIGNEMO?
Zbog velike RAZLIKE VREME i SATI koje mi brojimo PRAVIMO ODREĐENA PSIHIČKA OŠTEĆENJA I BOLESTI SAMIM STANOVNICIMA ZEMLJE… U ovom slučaju nećemo se dotaći teme AKO JE SVE OVO MEHANIČKI IZAZVANO KAKO TO PRIRODA PODNOSI, imajmo u vidu da su i Mesec i Sunce prirodni izvori života i da se mehaničkim delovanjima utiče i na celokupno stanje vode ( mi smo više od 75% voda).
Da li je ovo ipak prirodna pojava?
Ako je vremenski kolaps i ubrzanje prirodna pojava onda dolazimo do Milankovićevog drugog ciklusa NAGIB. Znači da njegova dva ciklusa nisu već neko vreme u simbiozi i dolazi do zamene polariteta…