Treći Njutnov zakon je tačan? Koliko napreduje nauka u današnje vreme. Ako pogledamo prehodni vek i njegove izume shvatićemo poentu. Međutim ako se oslonimo samo na tehnološka otkrića shvatićemo da smo ipak u prednosti. Ono što koči ovaj 21. vek je kritičko mišljenje, duhovna poveznica između nauke i razumevanja stvari. Tesla je i sam rekao da ćemo jednom shvatiti poentu ako spojimo duhovnost i nauku(parafraziram).
Treći Njitnov zakon
Njutn nas je davno naučio da svaka akcija ima jednaku reakciju, i ta reakcija ide u suprotnom smeru od akcije. Možda se setimo i uzroka i posledice na ovaj način, pošto mi u ovom vremenu pratimo samo posledice, dok uzrok zanemarujemo. Bilo kako bilo, uzrok bez posledice ne ide, a ni akcija bez reakcije. Dakle Treći Njutnov zakon nas uverava u ove činjenice oko 400 godina.
Na osnovu njegovog trećeg zakona mi imamo jasnu viziju zašto ne propadamo kroz pod, pod ima reakciju na nas pa nas gura. Kada je sve u ravnoteži nema nikakvih energetskih razmena i ovo je pravilo. Na osnovu ovi činjenca izvedena je statistička mehanika. Statistička mehanika je grana fizike koja objašnjava ponašanje objekata. Na osnovu ove fizičke grane mnogi istraživači mogu u potpunosti da modeluju uslove koji dovode do faznih prelaza u materiji. Baš na osnovu statističke mehanike mi možemo imati pojašnjenje kako se jedno stanje materije transformiše u drugo, na primer voda kao tečnost prelazi u led.
Van sistema
Međutim šta da radimo sa činjenicom koja nam posmatranjem kazuje da postoje sistemi koji su dalko van ove ravnoteže? Ljudsko telo koje je u ravnoteži je mrtvo telo.
E sada ako pogledamo ovu činjenicu, onda nam Treći Njutnov zakon nije dobar. Ljudski metabolizam pretvara materiju u energiju i tako nas svo vreme drži van ravnoteže.
Šta da radimo sa neposlušnim sistemima?
Statistička mehanika ne uspeva da objasni ovo? Van ravnoteže dominira nereciprocitet. Uzmimo na primer ptice u jatima, one tako lako krše ovaj zakon. Ptice prilikom letenja ne mogu videti iza sebe, tako da moraju konstantno menjati pravace i obrasce leta. Dakle ptica A ne stupa u interakciju sa pticom B na isti način kako ptica B komunicira sa pticom A, znači ovde nemamo reciprocitet. Automobili koji se kreću duž autoputa ili su možda zaglavljeni u saobraćaju takođe daju nereciprocitet.
Da li ste znali da se zahvaljujući nereciprocitetu dizajniraju akustični, kvantni i mehanički uređaji?
Kako je zaprvo došlo do ovog?
Nije se Njutnov zakon doveo u pitanje zbog jata ptica ili posmatranjem neurona, već nas je do toga navela „kvantna čudnost“. O novoj kvazičestici koja je dala doprinos ovom otkriću u nekom drugom tekstu. Sada samo možemo dati zaključak.
U poslednje vreme svugde je zastupljena kvantna fizika. Možda je budućnost sasvim drugačija od pretpostavke, a neke stvari prosto i jednostavno nisu fikcija. Naše je da ne odustajemo od pitanja, i naravno da uvek razmišljamo kritički i povezujemo stvari.