Opus Dei ili Delo Božije I deo- kao naučno/duhovni rad koji spaja sve u jednu celinu.
Svetlosne čestice(to su svetlosne mogućnosti) koje grade sav poznati svet su u stanju superpozicije bez svesnog posmatrača. To je stanje u kojima se sve može desiti istovremeno.
Kada imamo svesnog posmatrača one se ponašaju regularno, zauzimaju samo jednu poziciju.
Šta se desi kada svetlosna čestica nema svesnog posmatrača već je posmatra objektiv?
Dešava se isto kao i kada je svesni posmatrač prisutan. RAZLOG energetsko polje i talesi koji emituju određeni nivo zračenja. Prevedeno u moderno vreme naše svetlosne čestice koje nas grade imaju konstantan problem da šire svoje delovanje. Konstantna izloženost zračenju telefona, tv-a, uređaja dovodi do toga da se svetlosne čestice u telu slabe i dolazi do kolapsa egzistencije u više svetova odjednom.
Postoji jezgro u sistemu koje se napaja energijom. Energija ja za jezgro neutralna tako da se crpi bilo koja energija. Ako sistemsko jezgro nema energiju, sistem pada i dolazi do dimenzionalnih procepa.
Mi podržavamo sistemsko jezgro energijom, praktično mi ga hranimo.
Međutim postoje dva jezgra jedno daje, a drugo uzima energiju. Mi smo prikačeni na oba jezgra. Tako da postoje dve uniformne matrice. Kada se čovek osvesti on pripada samo jezgru koje daje energiju. Kada je jedinka svesna zakon matrice energije koja ga hrani počinje da dobija drugu dimenziju i čovek je sposoban da ovlada višim uvidima koji su iznad same energo emitujuće matrice.
Zbog elektro šokova koje čovek doživljava stalno usled rada i života u interakciji sa tehnologijom, svoje svetlosno telo /čestice teško dovodi u savršeni položaj superpozicije.
STANJE KOLAPSA MATERIJE
Materija koju percipiramo kao čvrstu ne postoji. Zamrznuta svetlost je zapravo materija, a energija u ravnoj liniji je svetlost. Ono što mi percipiramo kao opipljivu stvar je samo naš nervni podražaj. Naša čula nam daju privid da je ono što opipavamo, vidimo i čujemo zapravo konzistentna materija. Nije važno da li je materija nekog oblika ili talasna rezonanca bitno je da mi to dožviljavamo kao volumen. Volumen kao takav je spoj talasnih frekvencija i sačinjen je od same svetlosti. Svetlosne varijable kreiraju materiju kakvu danas poznajemo.
Stanje apsolutne nule je zapravo stanje u kojoj se energija indukuje u svetlost. Savršena konzistentnost postoji i ona se otelotvoruje u svetlosti koja daje određene forme, oblike ili obrise. Sinhronost kosmosa se ogleda u igri duha i daha. Duh bi bila energija koja daruje dah tj energiju da se nadahne bujanje života. Čak i neživa priroda je sastavni deo održivog ekosistema.
Dolazimo do pitanja da li je materija stvorena iz viših sfera ili je čovek „okoristio“. ČOVEK JE SVESTAN KREATOR. Iako mnogi toga nisu svesni svi mi na ovom svetu stvaramo, kreiramo i otelotvorujemo.
1. Imamo individualnu kreaciju
2. Kolektivnu kreaciju
3. Kreaciju koja nastaje u poveznici sa Tvorcem
1. Individualna kreacija
Ako smo dovoljno svesni pod vođstvom našeg fokusa mođemo kreirati i stvoriti ono što želimo i što nam je namera. Ono što je bitno jeste da želja ne kreira, kreira isključivo namera. Namera može imati svoje posledice ako je ta namera sebična, loša po druge ili jednostavno neodrživa. Na taj način mi možemo stvoriti neadekvatne uslove živoljenja za sebe i na sebe staviti određenu vrstu karme. Jako je bitno da ako ste svesni kreirate čista srca, misli, duše i iz namere koja blagodatno utiče i na vas i na sve oko vas tj na čitav kosmos. Sebičnost nije opcija kreiranja i sebičnost stvara iluziju slike stvaranja, dok u kasnijem delu celokupna slika kreće da radi protiv samog tvorca tj protiv vas.
2. Kolektivna kreacija
Kolektivna kreacija je ono što mi na globalu radimo. Mi učestvujemo svesno il nesvesno u stvaranju loših slika. Te slike su forme koje se utisnu i stvaraju određene uslove u kojima boravimo svi mi kolektivno. Svesni posmatrači ne mogu učestvovati u kolektivnom stvaranju ali mogu okusiti posledice stvorenog. Na kolektivnom planu stvara se određena slika koja ne može tako lako da se obriše pošto je kolektivno stvorena, možemo reći da se ona kako se stvarajui nove kolektivne kreacije nadgrađuje. Takav arhtektonski div nije lako promenljiv i njegova razgradnja teče sporije no sama izgradnja. Ono što je bitno jeste da se na individualnom planu stvori određena brojka svesnih kreatora koji pomažu u razgradnji slike koja nije održiva i koja prividno figurira. Zatvorenost ovakve koncepsije celokupne činioce drži u formi kruga ako se ne pojave svesni graditelji nekih novih slika i kreacija.
3. Kreacija koja nastaje u poveznici sa Tvorcem
Možemo stvarati individualno ali moramo se dobro zapitati kakav je to čin. Možemo li sami prosuditi šta je dobro po nas? Koliko se zapravo utiče na kolektivnu sliku i uzork i posledicu? Najbolje je prepustiti sve Tvorcu, on ume da da svoje signale. Tvorac je kreator. Onaj koji daje i koji uzima određene stvari. Ako nam je Tvorac dao mogućnost stvaranja na individualnom planu onda je to učinio sa razlogom. Mi imamo slobodnu volju koja nas često odvede na pogrešan put. Ali ako smo uz našeg Stvoritelja onda nam put stvaranja postaje olakšan. Nije svaki put lagan put. I kada pomislimo da se sve urušava, imajte na umu da ono što se gradi mora krenuti na temeljima novog.
Gde čovek greši?
Čovek greši u svojim odabrima. Na taj način čovek prouzrokuje kolaps materije tj delovanje svetlosti. Kada se delovanje svetlosti onesposobi dolazi do stvaranja loših temeljnih slika. Tada se prouzrokuju razni padovi, ratovi, štete, nepogode. Većina ljudi razmišlja linearno u okviru vremenske zone. Međutim šta ako bi rekli da vreme ne posotiji? Da li je tačno da vreme ne postoji? Vreme u ovoj realnosti itekako posotoji!!!
Vreme je poveznica svega. Zamislite da nema vremena kako bi opisali vaše prostorno postojanje. U Kosmosu vremenska zona ne postoji mi smo trenutak, delić neke večnosti, mi nismo konstantna. Ili možda jesmo gradivna konstanta u energetskom smislu? Transcedentalnost individue u kolektivnom smislu je prenos informacije tj znanja, spoznaje i iskustva. Naš genetski kod je zapravo skup svih naših predaka, a naša borba u ovoj realnosti daje nam mogućnost da spoznamo još neke uvide i na taj način na buduće generacije prenosimo nadograđeno znanje. Nadograđeno znanje nije ovozemaljskog tipa ono dolazi iz viših sfera i tiče se očuvanja Svetlosti. Ako svetlost prestane da koegzistira sa nama onda dolazi do njenog odsustva. Složićemo se da u uslovima odsustva svetlosti čovek ne može da živi.
Ako ubrzamo sliku dovoljno puta i dodajemo joj konstantno ubrzanje slika će nestati iz naše percepcije. Da li ta slika i dalje postoji? Postoji. Gde je onda nestala ubrzana slika ako je mi ne vidimo? Doživela jej kvantni skok. Kvantni skok je zapravo viši nivo treperenja svetlosti i naše oko nije u stanju da vidi ono što je van domašaja njegove energetske mogućnosti/ kvantni skok nije izlazak iz ove okvirne realnost. To je rezus faktor i vrsta naboja koja je u istoj ravni mogućih kvantnih odabira.
Pođimo od toga da ne vidimo širu sliku. Kada ne vidimo širu sliku kako možemo biti svesni kreator? Svesni kreator na individualnom planu može kreirati stvari za sebe i svoje okruženje ali jedino ako ne remeti sinhronicitet. Ako dođe do remećenja VIŠEG PLANA onda se dešava kolaps na idnividualnom planu, a često je celokupno okruženje pod uzrokom i posledicom.
Kreacija individue za VIŠI CILJ je moguća jedino uz pomoć Tvorca. Na ovaj način ne postoji mogućnost remećenja VIŠEG PLANA.
Kako stvaramo kolaps materije i procep u svom sopstvenom dimenzionalnom postojanju?
Kada kažemo kolaps materije mislimo na svetlosne čestice pošto materija nije ništa drugo no zamrznuta, statična svetlost. Kolaps materije ne uzrokuje štetu u samom centru tj u rezervoaru koji čuva potrebne informacije bića/ako ih biće ima. Bića se rađaju sa izvesnim potencijalom ili sa malo ili nimalo potencijala. Potencijal individualnog bića je povezan sa genetskom strukturom predaka, svopstvenom spoznajom i numerološkom predispozicijom. Takođe sama odrednica kao prvi signal potencijala bića je TVORAC. Na određen period se sam TVORAC pobrine da „spusti“ određeni broj ličnosti na zemlju.
Materijalni kolaps je rušenje sistema matrice i ponovno građenje svetlosnih efekata tj razgradnja i gradnja materije.
Kolaps materije je uzorkovan sledom okolnosti koji proizilazi iz:
1. Viših krugova
2. Uzročno posledičnim vezama/ odgovornost je na nama ali se umeša i druga ili treća fizička sila
3. Veštačko izazivanje kolapsa
1. Viši krugovi
Kada kolaps materije krene iz viših krugova dešava se takozvani reset. Ovo stanje kolapsa dolazi kada se energetsko jezgro / jezgro iz reda davanja energije/ susretne sa preopterećenjem i deficitom energije. Kako postoje dva jezgra jedno sistemsko koje crpi energiju pošto je energija sama po definiciji neutralna, tako postoji i jezgro koje daje energiju i odašilje je. Kolaps koji se desi je zapravo uzročno posledična veza između nemogućnosti prodora jezgra energije u polje stvaranja. Stvaranje je samo po sebi potreba i dešava se iz dana u dan. Evolutivni period na zemlji je nemoguć bez konstantnog stvaranja. Da li mi kao bića evoluiramo? Na način kako je predstavljeno u teoriji evolucije- Ne. Bića ne mogu evoluirati fizički. Mi kao bića evoluiramo iz svoje biti. Naša sposobnost da proniknemo u suštinu jeste zapravo mod koji nas tera da se uzastopno vraćamo na neke stvari dok ne prosvetlimo sebe i spoznamo našu moć. Ova veza je direktno skopčana sa VIŠIM SVERAMA i sa samim TVORCEM. Ako TVORAC želi da vam da signal da ste „namenjeni“ za neku višu stvar onda će vas non stop opominjati. Kao uzrok procesa uzrasatanja pored puta javiće se znakovi koji će od strane individualnog bića biti rastumačeni kao simboli. Simboli TVORCA nisu ništa drugo no „kodni“ pozivi i ažuriranja, resetovanje sistema i reprogramiranja.
Resetovanje sistema se dešava globalno, teritorijalno, individualno. Naše samo postojanje je skup INTERVENCIJA TVORCA na bilo kom od navedenih nivoa.
2. Uzročno posledičnim vezama/ odgovornost je na nama ali se umeša i druga ili treća fizička sila
Kolaps koji se dešava u materiji jednog bića to jest u njenom područiju materijalnog sklopa može biti izazvan i fizičkom ili nekom trećom silom. Ovakav kolpas može prouzrokovati štetu u samom radu bića na kom se sprovodi ova određena „invazija“. Proporcija spoznaje mora biti jasna sa samom uvidom bića. Biće koje nije doživelo sopstveni kolaps već se to radi iz sasvim druge ili treće strane može ako nema BOŽIJU KLICU u sebi da doživi apsolutni materijalni šok. Rušenje materije pred očima bića se dešava u kontinuitetu. Taj procep možemo okarakterisati i kao trigerovanje. Međutim ako je biće svesno ono odašilje signal da je ugroženo. TVORAC zna da je intervencija neminovna i kreće da razrušava materiju ne samo oko samog bića već i oko ostalih učesnika ove degradacije koja izaziva kolaps čitavog stanja. Ako je biće bez BOŽIJE SVETLOSTI i u sebi u tom slučaju dolazi do procepa ličnosti i dolazi do prve pojavne mane. Najčešća mana tj anomalija koja se dešava je depresija. Depresivnost je nemogućnost osobe da se „reši“ lošeg uticaja. Deep rest- duboki odmor duše je zapravo nemoguć kod ljudi kod kojih je zakržljao centar za emitovanje i primanje BOŽIJEG GLASA.
3. Veštačko izazivanje kolapsa
Veštačko izazivanje kolapsa je kada određena jedinka sama namerno izaziva sudbinu i eksperimentalno deluje na sebe. Bića sa višom svrhom koja ne umeju da nađu svoju svrhu ili često odbijaju svoju svrhu jesu bića u konstantnom sopstvenom eksperimentu. Najčešće bića koja imaju više uvide dolaze do stanja koje se naziva „šablonizacija“. Pokušavanje bića da od malena spozna zašto je različit dovodi biće u mogućnost da istražuje. Uviđanje „nepravilnosti“ kod samog bića dodaje reakciju koja može više ili manje da utiče na viđenje koncepcije pojavnog sveta. Pojavni svet je degradacijski nastrojen prema individuama koje se razliikuju ili imaju višu pojavnu svrhu. Biće na svestan ili nesvestan način dolazi u stanje sopstvenog socijološkog ekperimenta. Uviđanjem da je sve drugačije od onoga što sadrži biće može da krene linijom manjeg otpora. Linija za manji otpor ovakih bića je često pribegavanje u grupe koje ga samo „lažu“ da ga razumeju. Najčešći primer jesu sekte.
Kada kažemo da je neko biće u stanju izazivanja veštačkog kolapsa bilo na namerni ili nenamerni način onda znamo da je ovo biće obdareno višom spoznajom, genetskom strukturom koja je plemenita i jednostavno je predodređeno za neki viši cilj.
Viša inteligencija bića često može da se zaigra i sa samim bićem. Moramo znati da viša bića jesu često na meti samih zlih sila. Zato što ta igra koju biće igra na nameran ili nenameran način dovodi određene entitete u poziv. Zla sila nikada ne dolazi kod ljudi koji su samo provodnici ili ljudi koji su nepredodređeni za viši cilj. Glavni target zlih sila jeste biće koje i samo kuša svoju sudbinu.
Uviđanje pojavnih matrica kod ljudi kod određenih bića koje veštački izazivaju kolaps materije izaziva određenu odbojnost. Međutim OPOMENE koje ovo biće dobija od TVORCA nisu samo opomene već i podsetnici da se seti ko je zapravo ono. Na putu kolapsa po sopstvenom nahođenju ili nenamernim izazivanjem biće dobija i dalje određene alate od TVORCA. Ovo biće može da to frustrira pošto je i samo pod ogromnim teretom spoznaje koja mu se nadodaje. Krajnji ishod ovakvog puta je uvek pozitivan. Biće na kraju uviđa svoj potencijal bez eksperimentisanja. Shvata da je njegova suština jednostavno predodređena za viši cilj. Ovaj treći deo o kolapsu je zapravo možda najuticajniji za bića sa svrhom.
Kvantne talasne mogućnosti
Kvantne talasne mogućnosti individualnog živog bića su uzročno posledične veze. Kada sagledamo prostorno/vremensku iluzornu skalu matrica po kom je uzrok i posledica za živo biće predodređena odabirom shvatićemo da je to linija nesvnesnog bića koje samo koegzistira i životari u prostoru. Da li takvo „preživljavajuće“ biće ima svoju svrhu postojanja? Utvrđeno je da ima. Jezgro koje se hrani energijom održava ova bića u funkciji. Glad, bol, bes, osećaj zaljubljenosti sve su to prividne emocije koje napajaju biće koje mora da napaja samo jezgro. Osećaj sreće one površan takođe kod bića stvara trunutnu emisiju dopamina koji se naravno opet sliva u jezgro koje se hrani time. Emocije površnog reda su zapravo prividne i ne postoje kao istinsko delovanje TVROCA. Ova vrsta emocije postoji kako bi se jezgro koje se hrani ovom vrstom energije održalo.
Možemo reći da biće na ovakvom nivou egzistencije namerno dobija ovakve atrakcije u svom životu. Nekontrolisana kupovina, kockanje, alkohol, sudelovanje u grupnim i individualnim koncertima ili sportskim utakmicama na nesvesnom nivou opet hrani klatno. Ta predstava koju biće ima da je socijalno zapravo je matrica koja se njime hrani.
Možemo reći da je ovo nepravedno ali zapravo je sve u idealnom balansu. Proporcija THE WINNERS TAKES IT ALL je zapravo tačna. Ne možemo imati mase ljudi koje su svesne ako to ne žele. Njihovi odabiri čine njihovu putanju idealnom celinom. Da li svaka individua može doći do stanja apsolutne budnosti? Ne. Iako je ovo teško priznati jednostavno životni ciklus u kom je trenutno jedinka ograničava je po svim formama da uvidi šablon. Jedinka može poželeti da živi ispravnije. Ali to ne znači da će doći do višeg uvida i prosvetljenja. Ograničenost bića kako smo ranije pomenuli ogleda se u skupu gena, numerološkog aspekta i same pobude na nivou bića.
NAPOMENA: Jedinka može da svojim ispravnijim delovanjem i namerom koja kreira mnogo bolju putanju dovede sebe na stanje koje je idealno za spuštanje druge jedinke koja će biti mnogo bolja od nje tj nadograđenija. Na ovaj način potomak jedinke stiče pravo da dobije ono što je njegov predak posejao. Na ovaj način se dešava evolucija suštine. Da samo bacimo pogled šta se dešava kod svesne jedinke ako degradira, dešava se suprotno i njen potomak degradira. Tako da ako se želi izdržati sled evolucijskog toka koji nije sinhron već uzročno posledičan sa namerom, odabirom i tipologijom gena onda se mora slediti jasno pravilo. Pravilo za evoluciju suštine je zapravo odvajanje od lako dostupnih emocijonalnih nadražaja.Svaki prividno lak nadražaj je zapravo samo hranjenje jezgra koje se energijom hrani. Ne dobija jednika ništa za uzvrat kada oseti bol, sreću, tugu, patnju… Jedinka samo koegzistira sa svim svojim emotivnim stanjima. Ne postoji u ovom stupnju tematika daj i daće ti se, voli i vole ćete, pati i bićeš prosvetljen. Ovaj stadijum rasta nije vezan za ovaj evolutivno rastući deo i uopšte skoro nije skopčan sa jegrom koje daje energiju. Jezgro koje daje energiju ovo biće održava na minimumu, znači koliko je njegov frekvencijski udeo u sistemu toliko mu se daje radi održivosti. Zato imamo stanja kolapsa energije. Česte oscilacije emotivnih stanja, prevare, preljube, nemogućnost pronalaska svoje svrhe već konstantno ogovaranje drugih. Na taj način se takva jedinka još više preporučuje jezgru koje se hrani energijom.
Kakav je kvantni udeo ovog bića?
Tako što na kolektivnom nivou gradi kolektivnu sliku i sudeluje u ishrani jezgra koje se hrani energijom. Ovakvo biće uopšte nema otisak na životnoj sceni. Prolaznost ovakvih živih bića je brza i možemo reći da je njihova egzistencija održiva samo zato što su hrana. Uzgoj ovakvih bića je zapravo neizbežna celina koja formira sav vidljivi svet. Ovo je odobreno od strane TVORCA koji mora dopustiti neometani protok energije i ishranu jezgra koje se hrani energijom. Ovo je neka vrsta matematičke oscilatorne funkcije. Iako se na individualnom planu čini da je sve linearno to se samo čini tako. Eksponencijalni rast je proporcionalan udelu učestvovanja. Kako? Ako uzmemo kvantni zbir i presek tog zbira dobijamo neki broj. Po kvantnom pogledu sve može biti i koegzistirati u isto vreme. Biće je spoj svih budućih i bivših stanja kroz svoje predke i buduće naslednike. Svaki put kada se u takvom skupu tj familiji rodi neko sve se iznova sabira. Na primer vaša proporcija vas određuje da trebate biti na početnom stupnju i vi samo hranite klatno koje se hrani energijom. Vi u nekom stadijumu života to uviđate i krećete da se bavite svojim radnjama, namerama i delovanjima. Vaš nasledniik pre rođenja ponovo doživljava podelu po proporciji i srednja masena vrednost određuje njegov položaj u lancu određene matrice. Međutim svaki put kada se podela izvrši ona uzročno posledično deluje na sve buduće i prošle jedinke iz lanca tj skupa familije.
Etape tj stupnjevi ovakvih bića su po predpostavci varijable mogućnosti. Verijabla mogućnosti iz matematičkog zbira daje uvek ovim bićima najmanju moguću vrednost. Zašto? Potencijal bića na ovakvom nivou se diskredituje. Razlog da bi se testirala stvarna namera bića. Ovakva bića se često emotivno jako lako okrenu pošto im primitivan način života ne dozvoljava na lak način da odustanu od privida. Hiljadu puta izgovorena laž postaje istina, a biohemijskom procesu u mozgu je potrebno više od hiljadu puta zadati neku stvar kako bi je on prihvatio kao bezbednu. Biohemijski proces u mozgu je zapravo test volje i izdržljivosti. Priznaćemo da bića sa senzorima za laki emotivni nadražaj nemaju jaku volju, izdržljivost i njihov mozak ne poprima signale energije iz jezgra koje hrani energijom na tako lak način. Tako da je ovim bićima potrebno puno više od drugih bića na drugim stupnjevima. Čini li se ovo malo nepravedno? Možda ako posmatramo samo tu jednu jedinku. Ali ako imamo uvida njene predke shvatićemo da je to ipak jako pravedno. Može li se jedinka rasteretiti tog dela tereta predaka? Naravno da može, njeno delovanje i rasterećenje ide u istom pravcu kao i promena namere, delovanja i emotivnog nepristajanja na lake nadražaje.
Uzmemo li teoriju struna kao paramtar za uvid evolucije bića na planeti videćemo određen šablon. Kada taj šablon izmerimo sa nivoom toka dopustljivosti dobićemo idealni koeficijent. Tok dopustljivosti ne teče iz samog jezgra koje daje energiju ili iz same matrice ovo se vezuje se TVORCA. TVORAC sam po sebi učestvuje u TOKU DOPUSTLJIVOSTI. Dopustljivost je matematički koeficijent kako bi u našem jeziku preveli ili srednja vrednost celine. Kada bi to preveli u jezik viših sfera to bi bio frekvencijski naboj koji ima svoj srednje vrednosni takt. U kosmosu je sve sama sinhronizacija, ako bi dopustili da čujemo tu sinhronizaciju videli bi da ona ima svoju notnu skalu, svoj tonski tj matrični zapis i da ima svoj jasno ustaljeni ritam koji se prilagođava.
P.S. Setite se samo Mocarta, Šopena, Tartinija… Oni su dobijali sve te sekvence svojih komada iz tonske sinhronizacije. Nećemo secirati ova dela kako bi smo dokazivali iz kog dela sinhronosti su to dobijali i da li su dela belo ili crno određena samo ćemo reći da je njihova čulna sinhronost bila spremna da čuje ono što mnogi ne čuju.
Nikola Tesla je sam po sebi bio predodređen da vidi sinhronost kauzalitetnih vrednosti. Elektricitet nije ništa drugo no trenje sila u svetu koji postoji iznad nas samih. Pojavne realnosti u Teslinom mozgu su bile koncept njegovog razgovora sa višim uvidom. Tesla nije birao svoje buđenje na svom nivou prvo, ovi uvidi su prvo bili determinisani. Naravno njegova „moć“ opažanja je rasla kako je on bivao sve spremniji da rastumači elektricitetske razgovore između sebe i viših sfera. Da li je Tesla hranio jezgro koje se hrani energijom? Svako biće u jednom periodu svog života hrani ovo jezgro i to je neminovnost. Međutim prednost predodređenih ljudi je u tome što oni taj deo hranjenja i crpljenja sebe vide drugačije. Kada se neko hrani vama vi ćete onda učiniti sve da to zaobiđete. Međutim većina ljudi se zadovoljava čokoladicom i pristaje da bude pojedena. Setimo se samo priče o „Ivici i Marici“. Nikola Tesla je uvideo svoje šablone već na početku i shvatio je da je patnjom prevazišao stupanj običnog zalogaja i na taj način zakoračio u polje svih mogućnosti. Superpozicija Nikole Tesle je bila takva da je on mogao izabrati bilo šta što ga je zanimalo, on bi svakako napravio revolucionarni uspeh u tome čime se bavio. Njega su kušale njegove niske frekvencije ali je uvek bio opomenut zato što VIŠE SFERE tačno znaju sa kim imaju posla i koga žele da očuvaju celog. Odabiri Nikole Tesle nisu bili uvek povoljni po njega ili po okruženje ali su bili tu kao opomena TVORCA šta se desi kada se u nameru uplete pokvarena energija i krvavi novac. Nusprodukt Teslinog života nije ovo što vidimo, nisu čak ni izumi koji su mu većinom ukradeni… Njegov nusprodukt je njegov način percepcije koji je kao matrični kod utisnut u univezumsko davanje drugim bićima. Zahvaljujući Teslinoj evoluciji mi možemo reći da će se zahvaljujući njemu na ovim prostorima rađati nova deca sa sličnim namenama.
Da li je samo Tesla ostavio svoj pečat kao legat ovim prostorima? Nije. Tesla je samo jedan neshvaćeni genije, a na ovim prostorima je bilo njih i poznatih i nepoznatih. Svi oni na ovoj teritorijalnoj ravni čine kodeks tj zakonitost koja predodređuje ove lokacije kao rasadnike nesvakidašnjih ličnosti. Iako ova produčija Balkana nisu namenjena nekim naučnicima, filozofima, piscima i td, ova područija itekako umeju da se posthumno oduže velikanima za njihova dela. Ali niko od tih velikana nije želeo da postane poznat. Biti poznat u ovom vremenu je jednako biti krava i to ne ova sveta krava već samo životinja. Svi ti velikani su bili predodređeni da postanu legende i utemeljivači nekih novih umnih snaga. Umna snaga nije ništa drugo no jasna povezanost i razumljivost između ovakvih ličnosti i samog TVORCA. Zato kao nepredodređen teritorijani deo Balkana i jeste pogodan za ovakve VELIKE LIČNOSTI. Zlo nikada ne spava ali se nikada nije ni kladilo da u ušuškanoj, siromašnoj brdovitoj dolini mogu da se rađaju deca koja od ČUDA BOŽIJEG mogu da stvore SOPSTVENU IGRAČKU i daruju je narodu. Zato je tu negde na BRDOVITOM BALKANU ZVEZDANO NEBO čak i u najgorim nedaćama uvek je zvezdano. ČUVAJU GA PROŠLA, SADAŠNJA I BUDUĆA DECA KOJA SU NAUKU RAZUMELA NA SASVIM DRUGAČIJI NAČIN.
Da se vratimo na kvantni udeo bića, trebamo obraditi pogranični deo. Pogranični deo obuhvata sva ona bića koja se lome na pola. Da li postoje ovakva bića? Ovakva bića su sticajem okolnosti preduvetna za velika ili srednja velika dela. Međutim sticajem okolnosti ovakva bića su skrajnuta u sredinu zbog jednog ili više ispada od strane njihovih predaka ili roditelja. Ovakav matrični kauzalitet obično kreće u ranom dobu ili već po rođenju. Ovakva deca često imaju jako velike mogućnosti ali su na žalost na ovaj svet dovedena kao atustična, slepa, nepokretna ili sa određenim „rokom“ trajanja. Ovakva deca jesu vesnici familiji da nešto nije u redu i da treba ispraviti određene stvari. Ako familija ume da razume sepcifičnost te poruke. Deca sa daunovim sindromom, autizmom ili drugim oblikom urođene defekcije jesu činioci znanja ali njihova struktura tela je uslovljana iskakanjem nekih od članova familije. Možemo slobodno reći da se TVORAC za to sam pobrinuo i da je ovakav dolazak na svet neminovan. Isto tako moramo znati da je proporcija ovakve dece od rođenja uvek u balansnoj formi matematičkog modaliteta na datoj teritoriji. Znači ako imamo roditelje koji su skrajnuti u prvu grupu ljudi koji hrane jezgro, a preci ove dece bili na određenom nivou dešava se ovo pravilo. Pravilo se ne dešava uvek, dešava se samo kod onih kod kojih poruka mora biti pročitana kroz rađanje deteta kako bi se tok familije ispravio. Isto tako ovakvu celinu može da ne ispunjava neki dalji rođak ili samo jedan od roditelja, bitno je samo da je narušen gentski sklad i da odziv klice svetlosti ne može da se izrazi i po formi i po funkciji. Tako da ova deca često dobijaju funkciju, a forma im je narušena. Forma je u ovom pojavnom svetu lični izraz i otisak tj odraz ličnsoti u ogledalu. Forma je telo koje ako je nejako ne može da izdrži toliko koeficijent prijemnih informacijskih signala. Ovakva deca često umeju da komuniciraju sa svetom na razne načine tako da je to potrebno samo zapisati, pošto su takve poruke često benefit za sve ljude.
Središnji ljudi mogu biti i ljudi koji se u ranom periodu susreću sa autoimunim bolestima, bolestima nerava, bolestima krvi i mišića. Sve to bolesti su zapravo kodeks generalis i alarm roditeljima da isprave određene stvari. Da li se to uvek može ispraviti? Ako je ovo srednji stadijum i prelazni deo onda može. Međutim na veliku žalost greška roditelja i familije, a i društva jeste ta što se usmerava na lečenje posledice kod ovakvog deteta, dok se simptomatologija zanemaruje kao posebna naučna grana. Često srednji delovi najviše pate i najviše su pod pritiskom zato što imaju percepciju svesnog bića, a bolesnu formu. Iz ove etape razvoja je priznajemo teško izaći i velika većina celokupne familije dospe u prvi red neprobuđenih.
Koliko se središnji deo muči u spoznaji? Možemo reći da u ovom slučaju bića forma ne prati funkciju i ova bića možda pate manje od sopstvene familije. Međutim ako iz ove srednje grupacije uzmemo ljude koji imaju progresivne bolesti onda je njihova bol neizdrživa i jako je teško da se fokusiraju na ono što je njihov primarni potencijal. Proporcija bola ovih bića jednako je srazmerna narušenom skladu koji se desio unazad u predačkoj hronologiji. Kako bi se stvari dovele u ekvilibrijum potrebno je ispraviti hronološki princip.
Treći deo probuđeni ili unapred predodređeni ljudi su oni koji po svom delu puta na kojim se nađu najviše pate. Spoznajni uvid u dvodelnu matricu im na početka ruši sve spoznajne centre. Oni iznova i iznova obnavljaju i ponavljaju neke stvari kako bi izašli iz šablona matrice pošto po svojoj definiciji njoj ne pripadaju. Pripadnost matrici je deterministički princip i ponavlja se sve dok jedinka ne spozna sama po sebi ovo, TVORAC je na to ne usmeri ili na veštački način. Všetačko izazivanje kolapsa smo već spomenuli i objasnili zašto je ovaj proces poguban ne samo po jedinku već i po okolinu. Isto tako najbolje je da sama jedinka spozna njene potencijale i krene putem samorealizacije koja sama po sebi nosi otelotvorenje BOŽIJE MILOSTI okoja blagodatno utiče na sve oko nje. Kada se desi intervencija TVORCA to je zato što je prevaziđen zadnji stadijum u ideji da se osoba probudi sama. Na svom putu predodređene osobe zapadaju u određene ne samo sopstvene kolapse već i u entitetske kolapse koji žele da je prisvoje. Pod svoje ruho uzeti osobu koja je svesna jeste imati palog anđela za svog saveznika. Složićemo se da je igra dobra i zla u osobama trećeg reda neminovna. Klica koju imaju u sebi može da ih zaštiti od određenih delovanja, ali kontaminacija misli može biti pogubna za osobu na razvojnom putu. Istrajnost koju imaju osobe na trećem putu može se definisati kao velika sila. Ta velika sila može da razori sve ono što se nađe na putu ovakvim osobama ako to osoba želi. Naravno ovde se prilikom strategije rušenja mora prepustiti na MILOST BOŽIJU pošto umeće stvaranja matematičkog koda za individualna pokolenja može dati proračun koji po automatizmu spušta celi rang na dole. Tako da je osobama treće kategorije delovanje bez TVORČEVOG SIGNALA oduzeto. Zapravo kodeks operandi je UZ VOJSKU BOŽIJU.
Biti probuđen i osoba na trećem putu jeste odgovornost koja se zaslužuje iznova i iznova. Tako da je probuđena osoba do nekih godina kušana i to uz dopuštenje Božije. Nakon toga prelazi se na čini se lakši novo iskušenja gde osoba mora da bira određene stvari i odriče se određenih stvari se u cilju dokazivanja vrednosti svoje duše, lika i dela. Lik, delo i duša bića na trećem putu je plemenita, lepa i osećajna. Ovo biće tokom puta transcedentira u više svetova kako bi samo primilo VIŠU BLAGODAT. Iako je kao takva zaštićena od Boga često se dešava da sama ili uz pomoć drugih poklekne. Međutim jako brzo se opet ispravlja i vraća na unapred predodređen joj put. Među ovim bićima na trećem putu mogu se sresti izvrsni naučnici, glumci, filozofi, pisci… Da li ovih redova ima i u prvom redu? Naučnici, pisci i ostali iz prvog reda bića su samo prividno obdareni umom i često percipiraju pamet na linearnom i površinskom nivou. Dok ova kategorija bića iz reda trećeg sve razmatra i celokupnu sliiku vidi na nekom višem nivou. Iz ovog reda smo pomenuli Nikolu Teslu sa područija Balkana. Ali isto tako možemo pomenuti Milutina Milankovića, Desanku Maksimović, Ruđera Boškovića, Stevana Mokranjca,… Svi ti ljudi su svoju egzistenciju podredili višem cilju iako se nama čini da su oni stvarali i stvorili određena dela. Njihovo životno delo je zapravo stvaranje magnetnog polja iznad oblasti i lokacije. Ovi prosvećeni avatari su zapravo blagosiljani posetioci koji podesete na viši smisao života. Treći put i ovim ličnostima nije bio lak i često su padali u vatru, iskušenja i prerane smrti. Međutim bitno je da je tok života njihovog ispraćen uz adekvatan energetski naboj koji može da prati buduća pokolenja osoba na trećem putu.
Da li postoji četvrti put?
Četvrti put je treći put i to je nadogradnja trećeg puta uz totalnu blagost duše. Četvrti put je treći put i on dolazi osobama kao BLAGOST DUŠE BOŽIJE ZA VIŠA DELA MEĐU LJUDIMA. Ovo možemo reći da je posedovao SIN BOŽIJI koji je uz patnju i stradanje došao do vaskrsenja. Vaskrsenje BOŽIJEG sina je zapravo poraz tame, pošto je njen simbol krsta tada preobraćen u BOŽIJI SIMBOL VERE. Da li je krst prvobitno trebao da znači stradanje duše BOŽIJE ljudima date, tela svetlosti i TVORCA koji sažima sve to na jednom mestu? Naravno da jeste. Đavolja igra sa simbolikom je čini se bila uspela, da stradalnik BOŽIJI NIJE IMAO VIŠI CILJ. Na krstu je razapet pravednik koji pod dejstvom sile Božije delovaše ljubavlju. Protiv takvog talasno frekvencijskog naboja ne može da se bori niko. SIN BOŽIJI je poprimio sve ljudske mane i grehove na sebe time je veličao nesebičnost, ljubav i veru BOŽIJU. Uz takvu nadmoć ni jedna zla sila nije mogla protiv i simbol krsta beše preobraćen uz slavu večnu. Svaki simbolni artefakt se nalazi u svom delu teritorije i sa njim se protivnik obara. Tako da je najjače sredstvo protiv zlih sila krst koji je delo zla, a uz namesništvo BOŽIJE na zemlji. Osobe trećeg puta spoznajno znaju da TVORAC BDI čak i kada spavaju.
BOŽIJA DECA I OTELOTVORENJE
Da li su svi nivoi bića BOŽIJA DECA? Jesu. Bog se uredno stara o svim nivoima bića. Svetlost BOŽIJA je ta koja se prema propocijama i frekvenciji raspoređuje prema zaslugama. Zasluga bića je individualna, familijarna i kolektivna kada se gleda na udeo stvaranja vizijske slike ovog pojavnog sveta. Dok je familijarna tj predačka linija odgovorna za samu formalu sliku bića, dok sa genetskim udelom isto učestvuje. Tipski genetski zapis je udeo jedne celine, ali oscilacije u minimalnom delu gena čine individualne koncepte predačke linije. Samim predodređenjem i sa svojom svrhom življenja se određuje buduća stvorena jedinka.
Otelotvorenje Božije se nalazi u liku i delu osoba koje su prošle sve nedaće, sakupile sve genetske predispozicije i varijable i na pravilan način rasle. Kada se kaže da su na pravilni način rasle to se misli da su imale uvete da osete bol, glad, znoj, ljubav, patnju i svu milost na svojoj koži pre spuštanja VIŠEGA u njih same. Često prođe određen period vremena dok osoba shvati šta klija u njoj. Često se ukazuje BOG kroz snove ili šalje svoje izaslanike, simbole i znanja kako bi osobi u kojoj je BOŽIJA NIT ZA KLIJANJE ukazao na spoznaju i omogućio joj da dođe do celine i OTELOTVORENJA BOŽIJEG LIKA U ŽIVOJ OSOBI.
Ovo iako se čini idealnim nije idealno za osobu koja to proživljava dok se samo seme ne krene micati i pod silom svetlosti krene da deluje. Delovanje ove klice osećaju svi iako nisu svesni odakle potiču ti vibracijsko stihijski motivi.
Frekvenca bića u kojoj je sam GOSPOD je kao muzika viših sfera. Niske emocije na ova biće kada krene putem klijanja VIŠEG U SEBI ne postoje. Ovo biće poprima i SUD BOŽIJI u sebi tako da rečima može kao mačem, dok svoje lično fizičko biće može samo da testira do iznemoglosti. Često se ova bića susreću sa nemogućnošću samospoznajne moći pa kreću u istraživanje i to možemo povezati sa osobama trećeg puta. Božije dete ima za cilj da sakupi, istraži i definiše ljudsku narav, sudbinu i prema tome unapredi svoj životni put. Dete BOŽIJE je čuvano i dato na zemlju bez osnovnih sredstava za spoznaju poput orjentacije, laži, prevara, kockanja, navigacije, čulnih niskih pobuda,… Ovo biće u sebi jedino ima spoznajnu celinu koja se otključava u etapama pripremajući biće sa Božije Otelotvorenje u njemu. Tako lišeno zemaljskih znanja biće mora da pređe određene etape nadogradnje kako bi se prilagodilo na ovozemaljski svet. Često deca VIŠEG CILJA imaju problem sa emotivnim partnerima, prostorom, uvidima u ljudske niske odnose… Ova deca pre samog poprimanja BOŽIJEG DELA umeju biti jako problematična, pošto je njima eksperimentisanje jednako spoznaji i redoznalosti. Deci BOŽIJEG DELA fali sve ono što je običnim ljudima normalno tako da ih često nazivaju čudacima, ekscentricima, usamljenicima,… Međutim ova deca nemaju pojma da se snađu u celini kao što je ova ako ne istražuju i shvate gde je određen ljudski problem. Na ovaj način spoznajno deca utiču na kolektivnu sliku i polako je grade iznova. Deca DELA BOŽIJEG moraju da se susretnu sa svim pakostima i sudeluju u njima ako je to potrebno ne bi li se pod voljom BOŽIJOM- slika pojavnog sveta ponovo sagradila u frekvencijskoj paraleli.
Deca BOŽIJEG OTELOTVORENJA su deca trećeg i četvrtog/višeg trećeg/ puta. Njima je znanje više sfere otključano i ona mogu po etapama da pristupaju određenim znanjima. Kada se stekne određena zrelost ovakvim osobama je uvid širok poput nepreglednog polja. Često ova deca uvide svoju moć i izgube se u svoj svojoj mogućnosti. Njihove predispozicije često naginju na više polja tako da je ključ za ovakvu decu da spoznaju njihovu moć i spoznaju kako se ne bi iscrpljivala do iznemoglosti.
Fokusacija ovakvih bića bukvalnop otključava skoro svaku celinu tako da za njih nemoguće ne postoji dok im je ljudsko spoznajno ograničenje strano. Njihovo znanje je toliko veliko da može da ih ugrozi u društvu pošto ih često smatraju šarlatanima. Međutim ova deca usresređana na svoj rad mogu da doprinesu mnogo više no deset hiljada ljudi zajedno. Ono što je bitno kod ove dece ako se spozna na vreme jeste ne ograničavati njihove pobude pošto jedino tako ta deca mogu da spoznaju narav ljudsku. Njima su narav ljudska i ljudske primitivne niske emocije jednako strane kao i ljudima njihove spoznaje, znanje i svukupno postojanje njino.
RodItelji DECE BOŽIJEG DELA imaju za cilj da očuvaju dete i ohrabre ga na putu kojim ide. Pošto se ova deca od rođenja razlikuju po osobinama, neki imaju određene belege,po izražavanju ljubavi i izražavanju boli. Roditelji ove dece su već genetski predodređeni za ovakvo dete ili samo jedan od roditelja tako da se može raći da su spremni da krenu u svoj spoznajni put sa ovim BOŽIJIM detetom. Dete BOŽIJEG DELA u familiju stiže često prvo ili treće tako da je ovo klica koja ima neometanu formu da stasa uz roditelje neko vreme kao prvenac ili kao treće dete kome se posveti najveća pažnja. Često ako se ovakvo dete rodi kao treće jeste potpuno polom različito od druga dva deteta. Znači ako su roditelji imali dva sina, rađa se treća devojčica sa BOŽIJIM DELOM ili obrnuto. Nije jednostavno imati dete koje spoznajnu celinu sveta koncipira kao Božije igralište. Ovom detetu BOG odredi sve mogućnosti kako bi se dete samo opredelilo za svrhu njegovog delovanja. Često ova deca tokom života rade više stvari ili više stvari istovremeno kako bi svoje megalomanske sposobnosti izoštrili i time preneli svo to znanje na budući naraštaj. Izoštravanje čula kod ove dece je možda sa strane gledano jako čudno ali je za njih to jedini način da svoju energetsku vrednsot i svoju inteligenciju naoštri i izoštri do tančina.
Emotivni ciklus ove dece je jako čudan. Ova deca nemaju neke potrebe da izražavaju niske emotivne naboje pošto i sama znaju da su to frekvencijske matrice za hranjenje jezgra koje se hrani energijom. Ova deca jednostavno inspirisana ljubavlju prema TVORCU žive i stvaraju prema svom nahođenju. Za dete BOŽIJEG DELA se može reći da može biti totalno samo i ne smeta mu to pošto ono nikada nije samo. Njegova velika perceptivna moć mu daje uvid u celini kojoj jeste. Naravno da se ne zaboravi da je TVORAC u klici ove dece tako da su konstantno sa njim. Ako se Dete Božije odluči na ljubav kao čin u ovozemlajskom delu to je zato što ono oseća samu ljubav koju je dobijalo od roditelja i naravno samog TVORCA. Ideja deteta BOŽIJEG DELA JESTE BEZUVETNA LJUBAV koja daje inspiraciju, kreaciju i nikako ne sputava.DECA DELA BOŽIJEG bez inspiracije ne mogu da žive. Energetski disbalans bez kretivnosti i stvaranja ih suši i ona se osećaju sputano. Tako da je jako teško ovoj deci naći drugu polovinu koja ih razume, ne ograničava i ne sprečava da budu ko oni jesu. Da li je teško biti u ljubavi sa ovakvim detetom Božijim? Ovo je već koncepcija koja se sama otelotvoruje i ako se desi prepoznavanje ništa nije nemoguće. BOŽIJE dete je za ljubav spremno kada klica BOŽIJEG DELA POPRIMI OBLIK KOJI TREBA. Na taj način dete uz ljubav drugog bića može samo da se nadograđuje. Ako je sve u saglasju kod ovakvih ljudi se rađaju deca sa ogromnim predispozicijama trećeg ili višeg trećeg stepena.
Dete Božijeg dela otelotvoruje Božiju klicu u sebi kada nakupi dovoljno energetskih mogućnosti. Najčešće se ovo dešava u etapama tako da otključavanje samih centara i pregrada u ovom biću ne dešava se invazivno. Kod deteta BOŽIJEG DELA koje je bilo sputano može doći do eksremnog rasta što je prouzrokovano nekada fraktalnim cepanjima ali ovo su retki slučajevi i slučajevi gde BOŽIJE DETE prima pomoć od druge dece BOŽIJE ali ovo je često slučaj u ranom adolescenttskom periodu. Kasnije ovo dete neometano poprima formu i oblik Božije promisli.
ANĐEO SIMBOLIZAM
U realnosti koja je sakupljena vremenom mora da postoji zglobni, elastični deo. Realnost kao takva je van bilo kakvog protokola konfigurisanja ako za to nema jasne smernice. Jezgro koje se hrani energijom uvek ima određen tj veći broj ljudi koji podržavaju ovaj matrički, linearni sistem. Međutim ako krenemo od toga da postoje dva jezgra, dve matrice i idejni TVORAC koji pulsacijom brine o svima onda možemo reći da je oformljena celina sve samo ne homogenična.
Ljudi na trećem putu ili ljudi pod desjtvom VOLJE BOŽIJE imaju u sebi simboliku koja se kasnije ispoljava kroz belege, oznake i razne telesne manifestacije. Na primer kod mnogih na početku je to eksperimentisanje sa kosom koja je simbol živosti. Bojenje kose jeste znak da je simbolizam na putu da se ispolji. Nije svako ko boji kosu u naradndžasto dete Božije, ali je dovoljno pogledati to dete i shvatiti da je u talasu „cvetanja“ BOŽIJE SILE. Najčešća obeležja ove dece su jedinstveni znakovi koji se kao simboli utisnu na njihovu kožu. Tetovaže su tu kao deo manifestovanog sveta iako su pre toga bile pojavne u svetu u kojem dete zauzima važan položaj.
Ova deca kada krenu u rast prvo dobijaju značajne funkcije u višim svetovima. Funkcija KAKO GORE TAKO I DOLE, mora sačekati svoju glavnu manifestaciju i na taj način se štiti samo dete. Ako bi se dete prvo kao moćni frekvencijski naboj spustilo na Zemlju bez određenih veština iz viših svetova to dete bi bilo prognano. ANĐEO SIMBOLIZAM se sastoji u tome da deca prvo imaju veći status gore i dobijaju svoju funkciju u višim svetovima, nakon toga kada je bezbedno VIŠA SILA se pobrine da dete oliči u svoj svojoj moći i na zemlji. Ako uzmemo u obzir da su ovo deca BOŽIJEG DELA i deca RAZVOJNOG TREĆEG PUTA onda nam je jasno da to ne ide lako.
BOG ih je otelotvorio nezavisne, često buntovne, radoznale, misaone, spoznajne,… i kao takvi oni često doživljavaju kolaps uvidima na Zemlji. Ništa nije onako kako oni vide. Oni prostorno vremensku iluziju ne vide, otuda je problem sa prostorom i orjentacijom izražen. Često ova deca imaju klaustrofobiju pošto oni ne znaju za prostor koji ih determiniše.
Šta god da rade ova deca ona to rade sa višim smislom. Pronalaženje odgovora koji sami nemaju je možda prva i osnovna radnja koju ova deca rade. Zašto ljudi piju? Pa krenu i oni da piju. Zašto ljudi imaju nagone da varaju svoje najbliže? Često i ova deca radi eksperimantalnog uvida krenu i to da rade. Mada je kod ove dece genetska potka toliko jaka da retko ulaze u odnose bez nekog smisla. Zašto ljudi lažu? Krenu i oni da lažu. Na ovaj način se osvešćuje svaka moguća vibracija i spoznaja koja ih nagoni da misle o tome koliko je važno biti čist. Emocije koje drugi ljudi ostavljaju za sobom i nemilice troše fasciniraju ovu decu. Kada dete spozna da sem ŽIVE RADOSTI ne postoji niža emocija, kreće da preispituje sebe i svoje stavove.
Kod dece sa ANĐEOSKOM SIMBOLIKOM misli i navike nisu isto. Uvreženo mišljenje je da na zemlji misli postaju navike, a navike misli. Ova deca se već spuštaju na zemlju sa određenim navikama i te navike ni u kom momentu ne prestaju samo evoluiraju. Površne navike ove dece su poput zaveži pertlu, aha ovde se pertla vezuje. Moraš jesti, dobro ovde ljudi jedu da bi održali energetski balans. Ovoj deci hrana nije potrebna za rast i održanje, ovoj deci je hrana potrebna kako bi izdržala dnevne borbe sa ljudima i obesmišljenim stvarima za njih.
Kada dete spozna sve prednosti i mane ovog sveta, ima oformljenu matematičku liniju ovog konfigurisanog sveta i kreće u delovanje koje razvija njegovu suštinu.
ANĐEOSKA SIMBOLIKA nije ništa drugo no proces spuštanja svetlosti u samo POZVANO DETE koje emituje BOŽANSKU REZONANCU.
Mreža koja je sistemska vodi van sistema
Kada bi pogledali bilo koje biće videli bi vizualnu tvorevinu koja odašilje određene frekvence, a da toga nije svesna. Međutim većina bića na ovom svetu ne emituje sopstvenu energiju već onu provodnu. Ona prva grupa nesvesnih ljudi koja hrani jezgro koje se hrani energijom možemo reći samo vegetira u prostoru i vremenu. Njihovo vegetativno stanje je podobno kao portal za određene entitete. Tako da ova bića totalno izuzimamo iz mreže van sistemskog delovanja. Ova grupa ljudi ostaje u više od 90% u matrici prvog reda da hrani jezgro koje se hrani energijom.
Ako smo zanemarili ovu prvu grupu ljudi onda krenimo na ona svesna bića. Kod njih važi drugo pravilo. E PI GE NET IKA- epigenetika nas vodi kroz putanju od genotipa do fenotipa/ ovo kaže nauka. Šta kaže kosmogonijski aspekt? Biće je skup modifikacije gena. Ovaj skup čini TVORČEVA volja, predačka predispozicija i usvojeni mehanizmi od rođenja. Ova reč sama po sebi u svom tvorbenom smislu ima reč net ili na našem jeziku mreža. Ovo nije mreža koja prožima i tka samo naš sistem. Ovo je direktna povezanost sa VIŠIM. Kvantna mreža isprepletenosti je povezana i sa našim potencijalom koji vučemo u sebi. Ako smo mislili da je naša spoznaja tu radi našeg uvida koji dolazi iz cetralnog nervnog sistema onda smo se grdno prevarili.
Ona reč NET u EPIGENETIKA je zapravo osnovna matrična funkcija. Matrična funkcija je skalabilnost i veza sa dvokomponentnom matricom. Matrica prvog reda koja se hrani energijom preko jezgra i matricom drugog reda koja napaja energijom. Ako biće ume da iskoči iz matrice prvog reda na osnovu svoje predizpozicije i genetske kombinatorike, biće pristupa u celinu matrice drugog reda i ima uslova da ode dalje. Ovo nije treća formalna matrica ovo je IDEJA SAMOG SveMira, KOSMOGONIJSKI PRINCIP, TVORČEV ŽIVI IZVOR.
Da li biće iz drugog reda može biti vezano za matricu prvog reda? Može dok god se njegova svesnost ne utemelji ili dok se ne pročisti otpad iz genetske strukture. Obično je genetska mreža koda linijski kod ovih bića nekada opterećena. Ako su došli do ovog dela spoznaje i do većeg udela povezanosti sa matricom drugog reda, onda je taj genetski otpad u stanju da sam sebe ubije i neutrališe. Neutralizacija otpada ovakvih kontaminiranih gena se dešava zbog frekventivne oscilacije samog bića.
Frekventivne oscilacije se dešavaju i u samom matričnom polju u svim nivoima. Razlog za to je TVORČEVO delovanje na vibracije kako bi doveo u red sve na zemlji. Svi smo mi Božija deca ne vezano koliko svesnosti ili potencijala imamo u sebi. Održanje mora biti tako da se frekvenca i ubrzanje talasnih ampliduta menja na određeni broj godina.
Kako se menja magnetna rezonanca, frekvencija i amplitudinalni talas tako se na nivou svih bića dešavaju promene. Kontaminirani geni u bićima koja su svesna ili nesvesna često mogu da daju maligne ili benegne defekte. Tako da se iz ovog slučaja može zaključiti da je pojava određenih bolesti uzročno posledična veza sa frekvencijskim nabojem koji prodire u telo i čini gene „uzburkanim“. Zamislite sito koje seje brašno, na ovaj način na površinu ostaje samo otpad gena koji su pogubni po funkciju organizma. Ako je blok tela u naboj fazi, prodiranje svetla, frekvencijske skale i linearnog tonaliteta nije moguće i osoba oboljeva. Ove bolesti se dešavaju u svim bićima zato što nisu uspostavili odgovarajuću nivelaciju i sinhronizaciju sa svojim genetskim mogućnostima.
Ako imamo osobu sa genetskim materijalom koji je donekle kontaminiram iz drugih razloga pročišćenje je moguće jedino ako je osoba sagorela na nivou svoje vibracije loše efekte i prihvatila određen način života. Najčešća kontaminacija koja pogodi biće jeste nastala usled roditeljskog ili predačkog čestog menjanja partnera. Na ovaj način kontaminacija gena nije samo u predačkoj fazi već se ovde mogu mešati podaci raznih osoba sa kojima su roditelji ili preci bili u telesnom kontaktu. Ovo je poznato kao telegonija. Ako imamo sa obe roditelja strane čestu razemnu informacija kroz telesno ovakav par ne može ni da sanja svesno rođeno biće. Međutim imamo fazu kada se dešavalo ovo isto u predeačkim redovima i krug čistote se zatvara na ovaj način minimalni transfer loših gena može da dospe u novonastalo biće. Ovakvo biće ima šanse da sebe na određeni način pročisti i krene put matrice drugog reda i ka samom Božijem Izvorištu.
Mreža koja je sama po sebi informacioni sistem
Naš DNK je sam po sebi informacioni sistem i možemo reći da kada ga biće dobije na određenom nivou ono samo upravlja njime. Ako je to biće prvog reda i prikačeno na jezgro koje se hrani energijom onda ovo biće samo u sbei može da izazove progresivnu fazu bilo koje bolesti. Ova bolest udara tamo gde je osoba frekvencijski najniža ili gde ima „napukline“ genetske poveznice prilikom stvarana samog bića. Da li bića svesnosti i iz drugog dela matrice koja daje energiju mogu da obole? Mogu ako se konstantno fokusiraju na određene negativne delove i na taj način slabe svoju energetsku vrednost i frekvenciju. Međutim često se desi da ovakva bića jako brzo sebe dovedu u odlično zdravstveno stanje kao da se ništa nije dogodilo pošto je genetski potencijal jako dobro razvijen i vrši telesnu unutrašnju i spoljnu regeneraciju.
DNK mreža bića je svojevrsan informativni sistem koji se može tumačiti na razne načine ali se jedno ne može opovrgnuti INDEKS KODA DNK JE ŽIVA REČ U BOGA. Svako ko vrši nasilnu interakciju i menja DNK može onesposobiti sebe ili svoj budući naraštaj. Ovde kada pričamo o nasilnom delovanju mislimo na hemijsko ili na primer svesno delovanje određenim inputacijama. Ovakav sistem ne može opstati dugoročno i ovakav sistem se automatski degradira i isključuje iz sistema. Ovakav sistem više ne pripada ni prvom redu ljudi koji hrane jezgro koje se hrani energijom. Ovakvi ljudi imaju totalno bioničku formaciju. U drugom redu imamo ljude koji svojim delovanjem mogu menjati strukturu DNK. Ovaj način je pohvalan i ide gradacijski uz rast ovog bića. Ovakva bića svojom samom odlukom menjaju genetičku matricu. Ovo često vidimo kod ljudi koji poste, suzdržavaju se loših misli, dela ili jednostavno vode neki način isposničkog života koji im omogućava rast i progres prvo iz suštine njihovog bića, a kasnije se to ispoljava i na fizički plan tj na formalno viđenje lika tog bića.
Mrežni sistem u nama je povezan poput neurona. Pulsacija naše mreže ako smo dovoljno povezani sa TVORCEM može dovesti do preporoda nas samih ali i čitave sagledne slike. Moramo imati na umu da u ovom UNIVERZUMU sve PULSIRA, SINHRONIZUJE i sve radi POD USKLAĐENIM VOĐSTVOM FREKVENCIJE. Čak se i talasi svetlosti razlažu po frekventivnim udelom. Svetlo koje gradi materiju je takođe pod frekventivnim nabojem.
Frekventivni naboj zavisi od stanja prostora u kom se spušta sama svetlost koja je gradivni element. Isto tako frekventivni naboj bića je jako važan kako bi onda mogli da raspolažemo informacijom koliko svetla i da li će svetlo dospeti u samo biće.
Činjenično stanje je da frekventivna oscilacija zavisi od mnogo faktora. Naravno opet dolazimo do genetske predispozicije, Tvorčeve Volje ali i usvojenih postuulata i pravila bića koje individualno donosi odluke samo za sebe. Odluke su namere i one su tvorbene jedinice bića koje se sastavlja u svakom trenutku. U svakom trenutku biće je drugačije nego što je bilo pre jedne sekunde. Slike koje mi vidimo u stvarnosti čine iluzornu stvarnost. Tako da ako na primer vidimo drvo koje stoji pored puta i tu statira, to ne znači da to biće nema svoj individualni život. Isto tako zamislimo da smo na ulici sve se kreće, automobili, pešaci stoje na pešačkom prelazu zato što je crveno svetlo na semaforu. Od jednom auto udara u drugi, minimalna je šteta ali naše oko sve to doživljava na jedan način- kao celokupnu sliku. Šta ako bi rekli da taj prizor nije odigran u jednom komadu? Ovu scenu koju smo upravo doživeli nije kompaktna celina. Ovo je zapravo sve odigrano tj doživljeno iz segemenata. Svaki pokret tela, oka, automobila, semafora, svaka ptica koja je preletela u tom momentu je zapravo pojedinačna slika. Samo što mozak ima tu moć da slike koje se jako brzo kreću percipira kao celinu i nama isporučuje celokupan scenario koji se desio. Zamislite tu zabunu ljudi kada bi sve doživljavali kroz određene statičke segmente, slike i li isečke filmova. Šta mislite koliko bi tu onda imalo prostora za život kakav sada poznajemo?
Ako uzmemo pravilo kvantnih materija i njihovo „življenje“ u više prostora tj svetova istovremeno onda nam je jasno da ta iluzija koju mi doživljavamo kao celinu zapravo jeste naša slika sa nejvećim masenim udelom u vremenu. Kvatni skok materije koja je zapravo svetlost se dešava u onom trenutku kada je sama jedinka spremna da istupi iz određenog šablona. Kvantni skok joj daje za pravo da svoje postojanje niveliše sa energetskom mogućnošću. Ako postoje paralelni svetovi nama se pred očima odigrava onaj koji nam je identičan po frekvenciji. Da li je taj događaj onda isti kao naš energetski otisak? Ne mora da znači. Naša namera određuje viđeno!!!
Kako bi doživeli PREOBRAŽENJE moramo ići iz PH neutralne celine u PH pozitivnu i PH negativnu. Celokupan aspekt se mora sagledati. Kako bio se NET u reči geNET razvio do najvećih potenicjala biće prolazi kroz razna pozitivna, negativna, neutralna i granična stanja. Granična stanja su često stanja na ivici smrti. Ako je biće PREDODREĐENO za nešto VIŠE onda se ovo dešava više puta u životu kako bi energetski kolaps doživeo energetski šok i kvatni skok. Isto tako dok se u toku života dešava poigravanje sa smrću osoba je svesna, ima već BOŽIJE KLICE u sebi ali transferzala genetske mreže ne radi još kako treba. Kako bi biće bilo potpuno da primi celokupno namenjeno zanje ii uvid potrebno je biti na više strana i spoznati ih. Često se ovakve stvari dešavaju kako smo rekli INTERVENCIJOM BOGA, a nekada sam „glas“ u osobi navodi osobu da krene određenim putevima kako bi se otključala PRIMA MATERIA u njoj samoj.
Mreža koja se gradi iznova i iznova u samoj jedinki ne propušta ni jedan dobar ili idealan aspekt koji osoba ima već u sebi. Već se po ulasku u novu energiju deponuje samo stari višak nepotrebnog mrežnog materijala. Osoba zna da je spremna na viši uvid kada u sebi dobije glas ili frekventni naboj. Ovo se definiše kao uvid da sada u sebi ima više sadržaja no ranije.
Ovakve česte oscilacije bića iz munusa u plus ili u neutralnu sredinu ili u pogranično stanje između života i smrti osobu zapravo odvajaju od matrice prvog reda i od jegra koje se hrani energijom. Ovo je jedan od načina kako osoba doživi više puta PROSVETLJENJE I odvoji se od prizemne celine i stekne čak i do po nekoliko puta veće i više uvide.