Kako gore, tako i dole- ova rečenica je možda univerzalni standard fizike. Simetrija je postulat koji se ne poriče. Određene simetrije mogu se rušiti simetrija ogledala, simetrija materije-antimaterije i simetrija vremenskog preokreta, na primer. Da napomenemo svaka od ovih nabrojanih simetrija može se uništiti samo pojedinačno. Međutim kada bi krenuli da uništavamo ove tri nabrojane stavke Univerzum bi bio istorija. Ove tri simetrije su poznate kao CPT SIMETRIJA.
CPT SIMETRIJA UNIVERZUMA
Fizika postoji kako bi definisala svaki postojeći fizički sistem u Univerzumu. Zakoni fizike se naravno primenjuju univerzalno, kalupno i bez odstupanja. Fizika je čin predviđanja ponašanja čestica, njihovih polja, i međusobnih interakcija. Posmatranjem fizika dobija analitičke podatke koje kasnije koristi kao prediktivne strukture. ALI sve je to RELATIVNA VEROVATNOĆA. U fizici se i dalje sve na našu žalost PREDPOSTAVLJA.
Teorije koje se održavaju
Imamo kvantnu teoriju polja koja opisuje svaku interakciju koja se dešava među česticama. Imamo teoriju relativnosti koja daje definiciju prostor/ vremena kao gravitacijski model.
Međutim što god mi pisali, pričali, teoretisali samo jedna je fundametalna simetrija. CPT simetrija unoverzuma traje već 70 godina.
Simetrija slova
Za većinu nas, kada čujemo reč simetrija, razmišljamo o odrazu stvari u ogledalu. Neka od slova naše abecede pokazuju ovu vrstu simetrije: „A“ i „T“ su vertikalno simetrične, dok su „B“ i „E“ horizontalno simetrične. „O“ je simetrično u odnosu na svaku pravu liniju koja prolazi kroz njenu centralnu tačku, kao i da poseduje rotacionu simetriju: bez obzira na to kako ga rotirate, njegov izgled je nepromenjen. Ove simetrije – poznate kao simetrija „linije“ i „tačkaste“ simetrije, respektivno – su dve simetrije sa kojima imamo najviše iskustva u svakodnevnom životu.
Ali postoje i druge vrste simetrije koje se takođe pojavljuju u prirodi. Ako imate horizontalnu liniju i pomerite je za bilo koji iznos u horizontalnoj liniji, ona ostaje nepromenjena: i dalje je ista horizontalna linija. To je primer onoga što nazivamo „translacionom“ simetrijom.
Prema teoriji kvantnog polja i opšte teorije relativnosti, možemo izračunati sile između bilo koje čestice. Naravno ovo su samo teorije, a relativnost je van standardnog okvira poimanja same relativnosti. Pošto ako diskutujemo o relativnosti prostor/ vremena shvatićemo da imamo dosta rupa koje nisu pokrivene. Tako da ako bi matematičkim putem krenuli u pohod otkrivanja relativiteta, shvatili bi da šeme kojima se vodimo nisu tačne. Čak neke „relativnosti“ ne podležu trenutnim predviđenim zakonima.
Konjugacija naelektrisanja (C): ova simetrija uključuje zamenu svake čestice u vašem sistemu njenim antimaterijskim parom. Zove se konjugacija naelektrisanja jer svaka naelektrisana čestica ima suprotan naboj (kao što je električni naboj ili naboj u boji) za odgovarajuću antičesticu.
Paritet (P): ova simetrija uključuje zamenu svake čestice, interakcije i raspada sa svojim parnjakom u ogledalu.
Simetrija vremenskog preokreta (T): ova simetrija nalaže da se zakoni fizike koji utiču na interakcije čestica ponašaju na potpuno isti način bez obzira da li pokrećete sat unapred ili unazad u vremenu.
Tokom 1950-ih i 1960-ih, izvedena je serija eksperimenata koji su testirali svaku od ovih simetrija i koliko dobro su delovale pod gravitacionim, elektromagnetnim, jakim i slabim nuklearnim silama. Pod jakom nuklearnom silom, kao i pod elektromagnetnim i gravitacionim silama, ovakva narušavanja simetrije nisu primećena. Od 2020-ih nikada nije primećeno kršenje C, P ili T simetrije.
OGLEDALO UNIVERZUMA
Ako zamislimo da postoji Univerzum kao naš ali u ogledalu, shvatićemo onda da postoji anti-Univerzum. Ako postoji anti-Univerzum onda on ima ponašanje kao čestice koje se posmatraju…
Lorencova simetrija — koja kaže da zakoni fizike ostaju isti za posmatrače u svim inercijalnim (tj. ne-ubrzavajućim) referentnim okvirima — takođe mora biti dobra simetrija. Obrnuto od ovoga, međutim, takođe je tačno, što podrazumeva da ako narušite CPT simetriju, onda je Lorencova simetrija takođe narušena.
Kršenje Lorencove simetrije moglo bi biti moderno u određenim oblastima teorijske fizike, posebno u određenim pristupima kvantne gravitacije, ali eksperimentalna ograničenja za ovo su izuzetno jaka. Bilo je mnogo eksperimentalnih pretraga za kršenje Lorencove invarijantnosti više od 100 godina, a rezultati su u velikoj meri negativni i robusni. Ako su zakoni fizike isti za sve posmatrače, onda CPT mora biti dobra simetrija. A ako nisu, onda su načini na koji su slomljeni sićušni, neprimetni i izuzetno strogo ograničeni.
Kvantna gravitacija
Kvantna gravitacija pokušava da kombinuje Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti sa kvantnom mehanikom. U fizici, moramo biti spremni da osporimo pretpostavke i da ispitamo sve mogućnosti, bez obzira koliko izgledale malo verovatne ili koliko snažno narušavaju naš intuitivni osećaj o tome kako priroda treba da se ponaša.
Ponekad se čestice ponašaju drugačije od antičestica, i to je u redu. Ponekad se fizički sistemi ponašaju drugačije od njihovih refleksija u ogledalu, i to je takođe u redu. A ponekad se fizički sistemi ponašaju različito u zavisnosti od toga da li sat ide unapred ili unazad, što je takođe dozvoljeno. Međutim, moramo zahtevati da se ista ponašanja primećuju
Međutim šta raditi sa antičesticama koje su u ogledalu reflektuju unazad u vremenu. Imamo li teoriju?
Koji je to ZLATNI PRESEK VREMENA? Ako je sve simetrija, onda i mi imamo svog anti-Ja… Kako je svaka teorija fizike možda patološka, ostaje nam da suštinu same nauke o simetriji prvo tražimo u duhovnosti. Spajanjem znanja iz duhovnog dela, doćićemo do pojednostavljenja u teorijskom smislu naših naučnih očekivanja. Simetrija nije fizika, simetrija čak nije ni deo matematike, simetrija je univerzalni održivi kod. Mi od kada smo krenuli u naučna otkrića proučavamo prvo posledicu, dok uzrok zanemarujemo kao da ne postoji. Nije simetrija ta koja održava UNIVERZUM, UNIVERZUM zapravo PODRŽAVA simetriju. Okrenite se oko sebe shvatićete da FIBONAČIJEV KOD radi bez ikakvog naglašavanja… Rušenje i izazivanje nesklada u CPT simetriji samo dovodi do pucanja određenih vidljivih delova i „plitkih“ dimenzija.
