Putovanje kroz vreme mnogima se čini kao nemoguća misija, dok drugima to liči kao poziv na egzotično putovanje. Koju godinu bi ste odabrali da posetite, da imate pravo na jedno vremensko putovanje? Možda vas je strah da prođete kroz vremenski procep i razmišljate da li je bezbedno. Možda ipak mislite da je malo posetiti samo jednu godinu u prošlom vremenu. Ili možda želite da odete van vremenskog okvira, putovanje kroz vreme vam je možda već viđeno pošto mislite da poznajete jako dobro istoriju.
Vremenska mašina u trenutnom vremenu
Šta ako mašina nije potrebna? Šta ako sve što se dešava i što se dešavalo obitava u istom vremenu? Vreme je samo iluzija koja determiniše granice između bilo bi i bilo je. Po mnogima vreme ne postoji i kao takvo je samo uvedeno kako bi nama ljudima olakšalo viđenje. Nađimo se u 15 sati! Zamislite da nema vremena, kako bi ste se pronašli sa prijateljem?
Međutim da li vreme zaista ne postoji?
Kada kažemo ne postoji mislimo na ovaj ZEMALJSKI okvir. Vreme van ovog našeg sistema zaista ne igra nikakvu ulogu. Zemaljsko vreme- je nama bitno! Ako saznamo da li vreme postoji, saznaćemo da li je moguće putovanje kroz vreme.
Vreme je realtivno- kazao je Ajnštajn. Zašto je vreme relativno?
Kao prvo zamislimo sebe kako pratimo trke Formule 1. Navijamo za određeni broj na formuli. Formula prolazi par krugova i počinje sve više da ubrzava. Ubrzanje formule je toliko veliko da mi očima jedva uhvatimo tragove bolida. U jednom trenutku kako bi vaš favorit pobedio u trci, on ubrzava još više. U tom trenutku, vi više ni obris te formule ne možete da je uhvatite. Da li je formula nestala? Da li je otišla u drugu dimenziju? Nije. Formula je samo toliko brza da je iskočila iz vremenskog okvira. Vaše oči više ne mogu da uhvate formulu i formula vam nestaje pred očima. Znači za formulu vremenski okvir koji vi poznajete više ne važi. Na ovom primeru smo dokazali da VREME POVEZUJE APSOLUTNO SVE NA ZEMLJI. Znači vremenski okvir nije dimenzija, već samo lepak koji vam daje moć da obitavate u ovozemaljskom prostoru i delite iste slike i vizije sa većinom. Zamislite da sedite svi na istoj tribini i vi vidite formulu, drugi konje, a treći Hajdi. To nije domenzija, to je samo integrišući sastavni element ZEMALJSKG NIŽEG NAČELA!!!
Da ne postoji vreme, prostor kao takav ne bi postojao.
Sigurno ste se bavili time kako mi vidimo žive slike i pokretne slike na filmu? Sve je zapravo rađeno iz sekvenci, segmenata i slika. Protok tih slika i segmenata ide dovoljno brzo da mozak doživljava sve kao jednu celinu. Tako i naš život funkcioniše. Mi sve vidimo iz slika koje se dešavaju u vremenu. Vreme i prostor čine celinu koja tako dobro cirkuliše nama pred očima da mi sve doživljavamo kao celinu. Naš život je poput filmske sekvence ili slike.
Zašto je vreme relativno?
Ako uzmemo brzinu nekog kretanja kroz dan shvatićemo da ako žurimo nikada nemamo vremena. Ako nemamo šta da radimo ili nam je dosadno vreme nikako da proteče. Međutim ako smo fokusirani na rad ili na nešto što volimo vreme takođe ode nekada prebrzo. Jedino statičan fokus ili fokus nulte tačke dozvoljava vama da vi upravljate vašim vremenom. Na ovaj način određeni ljudi mogu da postignu sve obaveze, zaduženja i čak i da se druže tokom dana. Znači stvar je u dobrom poznavanju vremenskog toka i u percepciji samog posmatrača.
Više JA u Više dimenzija- Više dimenzionalno JA
Ako smo razjasnili elastičnost vremena, onda zmaislite da postojite u više dimenzija. U jednoj dimenziji vi imate divan posao, u drugoj vi ste baštovan u trećoj vi ste milijarder i možemo tako da nabrajamo… Ali shvatate li poentu? Od čega zavisi naš socijalni status u nekoj od dimenzija i u ovoj dimenziji? Zavisi od naših odabira.
Naši odabiri su zapravo naša definicija i oni nas čine onim što jesmo. Kako ste onda upali u dimenziju gde ste zaposleni, a niste upali u dimenziju gde ste milijarder? Tako što vi svesnim delovanjem i namerama kroz koje delujete potvrđujete sliku koju vidite. Vi svesno svaki dan odabirate vaše vreme, prostor i sve ono čime se bavite. Vi aktuelizujete iznova i iznova sliku koju želite da vidite.
Da li je posmatrač svestan dok se premešta iz dimenzije u dimenziju?
Pogledamo li prosečnog uživaoca života, shvatićemo da pristaje na prosek. Šta je prosek života? Možemo reći to je standard. Ali šta je to standard? Standard je ono što se podrazumeva. Znači ustaljena forma života, posao, kuća, kuća, posao… Između posla i kuće, ubace se prijatelji, porodica i sve ono redovno ZATO ŠTO JE USTALJENO TO JE NORMALNA NORMA.
Međutim dok živimo tu normalnu normu, mi ne vidimo da nismo zadovoljni, čak možda i ne volimo prijatelje ili bližu porodicu, ne volimo bračnog partnera ili drugu polovinu ali pristajemo na sve to pošto je to norma. Ipak kada ostanete sa sobom shvatate da je možda ipak trebalo da budete umetnik, pilot ili možda hirurg… Ali to su samo želje za vas… Život je mnogo odgovornosti, nema vremena za želje- To je prosek, proseka… Ovakav posmatrač nije ni svestan da frekventivno šteluje svoju sliku života koju iznova i iznova šteluje i priziva.
Ko može biti uživalac prava na prebacivanje drugog kanala u životu?
Onaj ko ima daljinski! Znači morate pojmiti da je moć zaista u vama, ali morate je osvestiti. Promena slike i promena tona u životu nije trenutni skok. Vaša frekvencija se mora ustaliti sa frekvencijom onoga što želite. Ako ste se gojili 10 godina, onda ne možete smršati za mesec dana- Zar ne??? Znači morate prvo „pridobiti“ podsvest da radi za vas. Kada je pridobijete možete raditi na tome da je uskladite sa željenom slikom na vašem očnom ekranu.
Kakve to veze ima sa putovanjem kroz vreme?
Isto tako funkcioniše i ovaj koncept. Vi ne morate u 1546. godinu, ta godina je isto ovde i sada. Samo morate prihvatiti koncept relativnosti vremena. Relativnost vremena nije samo ubrzanje, to je i fluidnost energije i frekventivne oscilacije. Da li je potrebna mašina za putovanje kroz vreme? Jeste pošto je na subatomskom nivou jako teško preneti fizičku masu ako ne umete da trascedentirate samo energetskim telom. Za ovaj poduhvat energetskog putovanja, potrebni su vam iskusni vodiči koji često dođu kada je učenik spreman. Ovi učitelji su retko ljudi koji obitavaju u ovim dimenzijama. Ova duhovna bića posećuju na signal samog KoSmoSa određene ljude.
Apsolut u službi VIŠEG
Posmatramo li VIŠU INSTANCU smatraćemo da je APSOLUT jednak VIŠEM međutim nije. Konstanta je zapravo linija koja ne ide pravolinijski. Apsolut deluje kao EKSTRAMNI TOTAL iz šire perspektive. Energija se isto spušta iz viših sfera. Sve što dolazi iz viših svera nema određenost. Mi dajemo određenost energiji. Ono što ćemo mi napraviti od SVETLOSTI je naša stvar. Dat nam je gradivni element i mi sa njim raspolažemo prema našem nahođenju. Ako znamo da NAMERA kreira onda smo svesni zakona UZROKA i POSLEDICE.
Šta mislite kada bi se u vanvremenskom intervalu prvo desila posledica, pa onda uzrok? Da li mi prvo neštio doživimo gore, pa posle doživimo to dole. Moramo shvatiti da ako smo svesni, mi imamo paralelno bivstvovanje. Naše telo nije samo krv i meso, naše telo je mnogo više od toga.
Sada se vratimo na delovanje APSOLUTA on deluje od gore i nema naelektrisanje. Naše energetsko telo ima svoje potencijale. Da li mi iskorišćavamo te potencijale? Ako smo blokirani iz bilo kog razloga, naše energetsko telo ne može da nam „pruži“ ono što želi. Nekada se to ne dešava zbog nas samih, već zbog drugih osoba. Međutim ako ste svesni i svesno sa namerom delujete onda vam je jasno da vaša čista namera može da sagori apsolutno sve. KAKVE TO VEZE IMA SA PUTOVANJEM KROZ VREME? Vi ste sve vreme putnik samo to ne doživljavate na taj način. Ako ste sebe predodredili za određena putovanja onda vas putovanje kroz vreme i očekuje.
Ko gradi realnost?
Svetlost je sama po sebi gradivni element. Svetlost „zamrznuta“ u vremenu je materijal za materiju. Materiju stvara čovek, reklo bi se da smo mi kreator. UPITNO je koliko smo mi svesni da činimo dobre ili loše stvari. Opet smo došli do pitanja ŠTO JE ISPRAVNO A ŠTA NE. Naša namera je zapravo naelektrisanje. Ako se naelektrišemo pozitivnim mislima naš ishod čak i ako pođe po zlu, mora da se završi dobro.
ZNATE KAKO KAŽU NIJE BITAN CILJ, BITAN JE PREĐENI PUT. Naš pređeni put do nekog cilja nas determiniše. ŠTA AKO KRENEMO SA NEGATIVNOM NAMEROM? DOBIJAMO NEGATIVNO NAELEKTRISANJE I NE MOŽEMO OČEKIVATI USPEH KAO ODRŽIV.
Možda mi sebe ograničavamo našim mislima. MI TO NE MOŽEMO, MI TO NE USPEVAMO, MI TO NE RAZUMEMO. Pre poletanja uviđamo da nismo sposobni da letimo. Ako ovako mislimo, mi zaista ograničavamo sebe i sebi ograničavamo prostor delovanja. Ako želimo da letimo moramo raširiti krila zar ne? Isto je kao da želimo kvantni skok u drugu dimenziju ili putovanje kroz vreme. Kako možemo sebe da vidimo u drugom svetlu, ako sebe sputavamo?
Zamislite da ste u žurbi ostavili ključeve od stana negde. Ušli ste umorni sa posla, setili ste se da hitno trebate da zakuvate ručak, spustili ste ključeve negde i odmah pristupili zakuvavanju ručka kako bi deca imala šta jesti kada se vrate iz škole. Zakuvali ste ručak i sve sredili, ručak se hladi i rešavate da sebi skuvate kafu. U tom trenutku shvatate da ste ključeve odložili negde, a da pri tom niste zaključali stan. Ustajete sa stolice i gledate policu u hodniku ALI NEMA KLJUČA. Pretražujete svoju tašnu, nema ključeva. Gledate sto u trpezariji, stočić u dnevnoj sobi… Međutim gde god da ste pogledali ključeva nema. OK, mislite u sebi znam da ključevi nisu izgubljeni, otključali ste stan. ALI GDE SU ONDA? U tom trenutku nailaze deca iz škole i vi ih dočekujete. Sasvim slučajno dok su deca skidala patike, vi ste na polici u hodniku ugledali ključeve. NEMOGUĆE!!! Pa tu ste prvo pogledali zar ne??? Kako je moguće da su ključevi tu, a malo čas nisu bili. Da li ste upravo svedoci kvantnog skoka? Ili ste možda svedoci putovanjja kroz vreme??? Koliko puta vam se desila slična stvar?
Svakodnevno se susrećemo sa istim ili sličnim stvarima, samo mi nismo toga svesni ili nismo u stanju da to razumemo na pravilan način. Kako možemo želeti putovanje kroz vreme, kada sopstvenog dnevnog putovanja nismo svesni??? Da li vi kao putnik možete percipirati sve slike koje vam se dese na dnevnom nivou? Ne! Naše oči vide samo mali deo dnevnih dešavanja. Naš mozak obradi ono i što podsvest vidi.
Međutim šta je ono što usvajamo?
Usvajamo samo ono što nam se utisne u podsvest. Krenemo li od toga da je sto puta izgovorena laž istina, a ima istine u tome- onda shvatamo da naša podsvest može raditi za nas. Koliko često u toku dana ohrabrujete sebe? Ohrabrenje nije samo jednom ponovlejna reč u sebi. To su sukcesivna ponavljanja dok to ne bude istina. Zamislite da želite da držite dijetu? Koliko puta ste krenuli dijetu od ponedeljka? Ne od ovog ponedeljka, od sledećeg pa onda onog sledećeg i tako… Ako niste sposobni da izdržite početnički napor, onda niste spremni ni za mnogo veće napore.
Krenuti u nešto da verujete je predznak da to i možete. Kažu da ako čovek može nešto da zamisli, onda je sposoban i da to učini, ostvari ili napravi.
Međutim često se mnogi talenti ne otkriju baš upravo zbog ograničenja. Koliko ograničenja nametnemo sami sebi, koliko nam nametne porodica, a koliko okolina? Mi smo zapravo produkt samoprogramiranja i programiranja. Sistemski program koji dobijamo rođenjem biva zamenjen nekim slabašnim, usvojenim. Kodeksi po kojima živimo su zapravo naši šabloni, mi smo ukalupljeni sopstvenim svesno/nesvesnim programima. Okrenemo li se oko nas shvatićemo da možemo skinuti zavesu sa naših očiju. Verovatno poznajete mnogo ljudi koji su postepeno bivali slika koju žele da vide u ogledalu. Pitali ste se kako je njima uspelo? Zapravo vi sve vreme posmatrate tu osobu iz jednosmerne ulice. Ta osoba je zapravo putnik kroz svoju sopstvenu dimenziju. Nadogradnja te uspešne osobe je išla sloj po sloj. Kvantni skok osobe je prvo bio namera. Njena iskrena namera je kreirala prvo uslov da se određene stvari dese.
Etar ili Kosmička Tkanina: Samo veštom tkaču dozvoljava da ćilim materijalizuje!!!
Moja ne tako razrađena teorija- Zapravo jeste istina koja je još uvek neispričana do kraja!
Čuli ste sigruno da je molitva jedino uspešna ako se molite iz imanja. Svako ko se moli za ono što nema, on to nikada neće ni imati. Vi kada se molite iz zahvalnosti onoga što imate. Tako da sigurno, ako zaslužujete ostalo dobićete. Ne možete bolesni tražiti zdravlje, ako niste zahvaljivali na zdravlju dok ste ga imali. Shvatete poentu? Ne možete tražiti drugu realnost, ako u ovoj niste bili aktivni učesnik. Isto tako ne možete putovati kroz vreme ako nemate viziju toga. Kako se dešava život? Život je skup namera koje prvo zažive u svesti. Akumulacija namera je zapravo delanje. DELANJE JE SA ŽIVOTOM SKOPČANO!!!