Misli

Dualnost kao svrha i kao zamka


Dualnost je u ljudskoj prirodi. Dualnost se odnosi na postojanje suprotnih karakteristika, osećanja, stremljenja i to sve unutar jedne jedinke. Ovaj koncept duboko prožima različite aspekte ljudskog iskustva, uključujući moralnost, emocionalnost, motivaciju i druge dimenzije ljudskog ponašanja. Ljudi su razapeti u sebi i između sebe. Najlakše je ljude odvojiti, najlakše je ljude suprotstaviti i dati im dva puta, čisto da izaberu…

Jovan 8:44 (Novi zavet): Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu

Dualnost kao svrha i kao zamka

Ona idealna dualnost:

Ova dualnost često doprinosi kompleksnosti ljudske prirode i čini je fascinantnom i duboko raznolikom. Ljudi se suočavaju s unutrašnjim sukobima i izazovima koji proističu iz ove dualnosti. Razumevanje suprotnosti može doprineti dubljem razumevanju ljudskog ponašanja i društva u celini. Kroz unutrašnje sukobe ljudi rastu, razvijaju se i uče. Onaj unutarnji poriv doprinosi da kora mozga brže pukne, da svetlost brže uđe, da stvori se ideja i svest da smo nešto više…

Ona ne tako idealna dualnost je:

Rat i mir, Partizan i Zvezda, četnici i partizani, bogati i sirotinja, rokeri i folkeri,… I možemo tako u nedogled, nećemo nikada stati sa nabrajanjem- verujete mi. Neko je procenio da ljudi vole da se dokazuju, taj neko je razumeo da jedino tako zaokupljeni LAŽNOM DUALNOŠĆU, ljudi predaju svoju moć. Čitave generacije su dale svoje živote sporeći se oko nebitnih stvari. Da li Iphone ili Huawei? Hoćemo li se mrzeti zbog toga? Hoćemo li se mrzeti ako kupimo kartu na suprotnim stranama? Gde to igra Partizan, a gde to igra zvezda?

Efescima 6:11-12 (Novi zavet): „Obucite svu opremu Božiju da možete odoleti lukavstvu đavolovu. Jer nam nije borba protiv krvi i mesa, nego protiv upravljača, protiv vlasti, protiv sveta-mračnog ovoga doba, protiv duhova zla pod nebesima.“

Dualnost ljudske psihe

Mi nismo ono što mislimo da jesmo. Mi čak i nismo ono što mislimo da nismo. Mi smo srž. Međutim da bi došli do te srži, treba nešto da nas do te mere pritisne, guši i sprži kako bi pronikli u sopstvenu definiciju.

Mi nismo kauzalni, nismo čak ni toliko bezbožni koliko delujemo. Mi smo samo nedefinisani kroz vekove i čekamo jednostavno čekamo da prođemo.

E to oni znaju. Znaju da je PRAZAN ČOVEK PUN EGA. Dajte da mu bildujemo ego, napravi mu protivnika, napravi mu tim za koji se umire, navija i kladi. Na taj način stvorili smo gladijatora koji troši vreme, novac i bahato psuje roda rođenoga, zato što ne navija kao on, ne sluša istu pesmu kao on…

I šta onda. Pa ništa umreće ti ljudi, doći će njihova deca i opet ista šema, ista propaganda, iste modularne šeme. Sve dok većina ne pronikne u suštinu.

Ljudska verovanja i prazna obećanja

Dualnost kao svrha i kao zamka: Da se ne lažemo mi bez dualnosti ne možemo. Ali one prave: gorke i slatke, minusa i plusa, uspona i pada… Međutim te sve dualnosti se odigravaju unutar nas, mi tako sazrevamo. Sa dualnostima koje su iskorišćenje protiv nas, mi uz njih trulimo. Ako pogledamo sve te uzaludne ratove, revolucije, silne utakmice i koncerte, videćemo da smo izgubili ljude, vreme i nismo dobili ništa.

Isaija 14:12-15 (Stari zavet): „Kako padeš s neba, jutarnja zvezdo, sine zore! Kako bivaš srušen do zemlje, ti koji pobeđuješ narode!“


Izjava „Bog i đavo ista stvar samo druga strana“ izražava ideju o dualnosti i suprotnostima. Na ovaj način nam podmeće misao da postoji zajednički izvor ili suština koja se manifestuje na različite načine. Ova izjava se često koristi u filozofskim, religijskim i kulturnim kontekstima. Na ovaj način mi dajemo akcenat na polaritete i povezanosti između samih suprotnosti. Međutim celokupno to viđenje, cela ta interpretacija zavisi od ličnog viđenja.

Rekli smo da svako od nas ima svoju istinu, a da je SUŠTINA SAMO JEDNA.

Zamislite da postoji samo jedno otelotvorenje dobra i zla. I to dobro i zlo reaguju po potrebi. Naravno osećaju naboj jedinke, nacije, zemlje. Prema naboju tj magnetnom i frekventivnom naponu oni reaguju.

Zamislite da ima tih pojedinaca, nacija i zemalja koje su ovde idealne, uspešne i tako dobre u dualnosti. Međutim one su osuđene da samo prođu. Ne može se presaditi srce, ne može se presaditi duša. Oko toga se igra, oko toga je cela ta utakmica koju IGRAMO MI, A NE NEKI NAŠ TIM I NEKA ORDINARNA ZEMALJSKA LIGA.

Ako mislite da viših liga nema, onda se prisetite koliko ste mali kada se uplašite. Da li i dalje mislite da nema viših sila?

I sada da se vratimo na dualnost. Iznuda dualnosti nižeg reda, odgovara radi nereda i nesnalaženja. Naravno na ovaj način čovek nema načina i vremena da spozna i dozna. Dualnost višeg reda je ona NE MOŽE TI SE DATI VIŠE NO ŠTO MOŽEŠ PODNETI.

Mi trenutno ne podnosimo nikog ko nije istog mišljenja, i nemamo vremena za spoznaju. Ali zato imamo vremena da glasamo za leve i desne, da navijamo za bele i crne, ne zato što baš toliko to volimo, nego što uživamo da se inatimo i ego bildujemo. Od svih tih silnih EGO-MANIJAKA zamislite nije se probudio ni jedan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *