Ovaj vodič je nastao nakon odluke glumca, Brusa Vilisa, da proda svoj lik tehnološkoj kompaniji. Njegov „deepfake“ blizanac od sada će glumiti u filmovima. Od „deepfakesa“ i virtuelnih poznatih ličnosti do „lažnih vesti“ i možemo tako u nedogled, ali bitno je jedno da se sada svet medija vrti mnogo drugačije.
Sintetički mediji su uzbudljiva nova oblast istraživanja koja je doživela veliki napredak u poslednjih nekoliko godina. Ovo polje ima potencijal da potpuno revolucioniše način na koji kreiramo i konzumiramo sadržaj.
Kada kažemo potencijal ne tumačimo dobre i loše strane samo kažemo potencijal, a vi prosudite i dodelite mu energetski naboj sami.
Šta su sintetički mediji?
Sintetički mediji obuhvataju veštački generisan video, glas, slike ili tekst, gde AI preuzima deo (ili ceo) kreativnog procesa. Ovo spada u širi pejzaž sintetičke, veštačke ili virtuelne stvarnosti.
U proteklih nekoliko godina došlo je do značajnog akademskog napretka u dubokom učenju, a generativne mreže (GAN) su ubrzale rast sintetičkih medija. Ovo je rezultiralo brzim poboljšanjem kvaliteta sintetičkih medija, i uskoro bi se mogao jednostavno razlikovati od tradicionalnih medija.
Zato što je budućnost sintetička?
Ova decenija će videti masovnu proliferaciju sintetičkih medija u našem svakodnevnom životu. Sintetički mediji će doneti fundamentalne promene u tri oblasti posebno: stvaranje medija, licenciranje i vlasništvo i verifikacija.
U stvaranju medija, sintetički mediji imaju moć da u potpunosti revolucionišu potrošački medijski pejzaž i promene medije koje konzumiramo i stvaramo. Možda se pitate, kako to? Sintetički mediji će značajno ubrzati kreativnost, smanjujući jaz između ideje i sadržaja. Sa sobom će doneti nove metode komunikacije i pripovedanja. I to će demokratizovati proizvodnju sadržaja, omogućavajući nam da maksimalno povećamo ljudsku kreativnost.
Virtuelni uticajni, „Lil Mikuela“, podržava Pradu
Licenciranje i vlasništvo će takođe doživeti velike promene. Moraće da se donesu novi zakoni za sintetičke video snimke i glasove. Tradicionalno glumci su plaćeni za svoje vreme, fizičko prisustvo i lični brend. U ne tako dalekoj budućnosti, moći ćete da kreirate film sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi, a da on zapravo ne bude na setu. Ko je plaćen za ovo – Bred Pit ili tehničari iza scene? I koliko?
Kompanije kao što su Icons8 i Rosebud AI daju neviđenu moć korisnicima, omogućavajući im da kreiraju sopstvene raznolike, prilagođene fotografije za nekoliko minuta. Ovo uklanja potrebu za kompanijama kao što su Shutterstock ili Getti Images. Icons8 takođe ima kolekciju muzike bez naknade, generisanu pomoću veštačke inteligencije.
Tamo gde postoji potencijal za dobro, postoji i potencijal za zloupotrebu. Moramo biti oprezni u vezi sa ovom tehnologijom i verifikovati sve vrste medija. Kompanije kao što su Deeptrace i Truepic posvećene su otkrivanju štetnih sintetičkih video zapisa. Ovo će postati izazovnije jer se granice između stvarnog i sintetičkog zamagljuju. Zamišljam stvarnost u kojoj će svaki tip medija biti vodeni žig i otisak prsta, odnosno imati verifikovanu oznaku, baš kao i verifikovani nalozi na društvenim mrežama.
Sintetička stvarnost
Lil Mikela i drugi virtuelni avatari. Lil Mikela je najpopularniji virtuelni uticaj na svetu sa 1,8 miliona pratilaca na Instagramu. Snima reklame za brendove kao što su Calvin Klein i Loreal, pojavljivala se u spotovima sa Bellom Hadid i J Balvinom (koji su prave poznate ličnosti), a takođe ima i svoje muzičke spotove. Međutim, ona nije stvarna. Lil Mikuela je 3D model koji je kreirao tim umetnika virtuelnih efekata iz Bruda. Virtuelni uticajni ljudi poput nje (to?) postali su izuzetno poznati i nastaviće da raste u popularnosti.
Sintetičke slike
Slike (zajedno sa tekstom) su jedan od najranijih tipova sintetičkih medija, sa Pik2Pik i CicleGAN-om koji su napravili prskanje u zajednici dubokog učenja još 2016. i 2017. Neki od popularnih primera njihove primene uključuju Edmonda De Belamija, sliku koju je kreirao Obvious AI koji je prodat za skoro pola miliona dolara i veštački je generisao slike akcija koje kompanije poput Shutterstock-a i Getti Images čine zastarelim.
Sinthetic Audio
U svetu se sve više razvijaju različiti oblici audio tehnologije, od podkasta do pametnih zvučnika. Međutim, potrebno je vreme, novac i trud (glasovi, studiji, mikrofoni i obrada, itd.) da se bilo šta snimi. Ovo je učinilo tehnologiju veštačkog glasa kao što je pretvaranje teksta u govor (TTS) i kloniranje glasa veoma popularnim. Na primer, Resemble.ai je popularna kompanija koja vam omogućava da klonirate sopstveni glas za kreiranje digitalnih avatara.
Još jedno blisko povezano polje je sintetička muzika. Kompanije kao što su Popgun.ai i Jukedeck (koji je nedavno kupio TikTok) pomažu korisnicima da kreiraju muziku koristeći AI. Ovakva tehnologija će pomoći svima da pevaju, sviraju instrumente, komponuju pesme i savladaju zvuk, čime će se zaista demokratizovati stvaranje muzike.
Da li ovo znači da je vreme talenata prošlo? Da li je to onaj momenat kada saznajemo da je sve izbledelo? Ili je ovo idealan momenat da se vidi šta je prirodno. Ipak prirodnost ima prednost, veštačko nema „ono nešto“. Koliko smo spremni da žmurimo na svet oko sebe i da ga vešto ne primećujemo toliko ćemo kao kvalitet dobijati ono što nam je možda u razvitku nepotrebno. Trud, resurse i novac ulažemo tamo gde možemo u potpunosti sebe da razvijamo, a tamo gde nam snage ponestaje tu niko nikakve resurse ne ulaže.
Nadam se da sada imate pristojno razumevanje pejzaža sintetičkih medija i primene svake vrste veštački generisanih medija.
NAPOMENA: DeepFakes su stekli pristojnu količinu ozloglašenosti i ilegalni su u nekim delovima sveta (na primer, DeepFakes su zabranjeni u Kini) – verovatno sa dobrim razlogom.
Isto tako je bitno da kažem da je deepfake jako teško otkriti. Zamislite samo odnos tehnologije i resursa određenih zemalja odakle neki deepfake dolazi i gde se on otprema. Nadam se da još uvek verujete sopstvenoj intuiciji i unutrašnjem glasu, zato što u OVIM VREMENIMA VID MOŽE DA IZDA.